Vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa pre više od godinu dana uvedeno je protivno Ustavu, prava građana masovno su kršena tokom trajanja zabrane kretanja, pravna zaštita nije postojala, jer ni pravosudni sistem nije funkcionisao, pa su građani osuđivani i na trogodišnje zatvoreske kazne na suđenjima na daljinu, a načina za obeštećenje pred domaćim sudovima praktično i dalje nema. Istovremeno, preko stotinu prijava protiv policajaca zbog prebijanja ljudi na protestima prošlog leta ostaće bez sudskog epiloga, zaključeno je na tribini "Ljudska prava u doba korone - važe li mere za sve isto?" u organizaciji Instituta za evropske poslove.
Advokat Vladimir Gajić, funkcioner opozicione Narodne stranke, ocenio je da je period vandrednog stanja tokom pandemije koronavirusa bio "crni period" za srpsko pravosuđe - "mada se ne zna da li smo ikada i bili izašli iz crnog perioda" - tokom kog je postojalo potpuno gaženje elementarnih prava ljudi od strane Ministarstva pravde, Vrhovnog suda, advokature.
Obrazlažući svoju staru izjavu da je uvođenje vanrednog stanja bio državni udar, Gajić je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada pronašao način kako da se izbegne Narodna skupština, u kojoj je tada ipak postojala opozicija koja je mogla da digne svoj glas: Vlada je donela odluku o zabrani okupljanja više od 50 ljudi, pa je na osnovu toga prigrabljena prilika da Vučić na predlog premijerke Ane Brnabić proglasi vanredno stanje.
"To je bilo potpuno neustavno. Takve situacije su moguće samo ako je zemlja ušla u ratno stanje ili je neposredno pred ratnim stanjem ili je u toku nekakva prirodna kataklizma... Narodna skupština su poslanici, a ne zgrada, mogli su da se skupe u parku ispred i donesu odluku", objasnio je Gajić.
Advokat Vladimir Gajić govori na tribini "Ljudska prava u doba korone - važe li mere za sve isto?" u organizaciji Instituta za evropske poslove, u Beogradu, 22. juna 2021. (Foto: Fejsbuk stranica IEP)
Danilo Čurčić, pravnik i programski koordinator Inicijative A11, smatra da je to bila pokazna vežba za situacije kako izgleda kad institucije ne funkcionišu. U vreme vanrednog stanja pravosudni sistem nije funkconisao, za samo mali broj sporova bilo je moguće obratiti se sudu. U situaciji u kojo su postojali brojni slučajevi "flagrantnog kršenja prava, vi niste imali instituciju kojoj možete da se obratite", ocenio je on navodeći hapšenja zbog kršenja mera vanrednog stanja, protesta i slično.
Ocenio je da se pokazala potpuna arbitrarnost u odlučivanju i da bi i danas na isti način moglo da se uvede vanredno stanje ako bi neko tako odlučio, pošto su procesi odlučivanja izmešteni sa mesta na kojima treba donositi odluke. On je podsetio da ne postoji ni jedna institucija koja je ocenila da je nešto bilo neustavno u uvođenju vanrednog stanja, da je takvu odluku morao da donese Ustavni sud, te da se zbog toga formalno ne može govoriti da je u pitanju bio državni udar.
Ne propustite: Izveštaj Amnestija: Kovid razotkrio smišljeno destruktivnu politiku prema ljudskim pravima"Ako neko sa vrha državne vlasti donese odluku o uvođenju vanrednog stanja, na neustavan način - to je onda mini državni udar", ponovio je svoju tezu Vladimir Gajić.
Diktatura kao izbor većine?
Karikaturista Marko Somborac, ocenio je da "imamo sudije i tužioce koje dosta plaćamo da nas ostave na cedilu".
"Ja uvek kažem 'dikatura, autokratija' i tako dalje, ali ako većina ljudi misli da sa nama treba oštro i da ne bi slušali inače... onda će to tako proći. A kako da ne prođe? Samo kroz nekakvo informisanje i odlučivanje, ovako nemamo pojma", ocenio je on.
Marko Somborac, karikaturista, govori na tribini "Ljudska prava u doba korone - važe li mere za sve isto?" u organizaciji Instituta za evropske poslove, u Beogradu, 22. juna 2021. (Foto: Fejsbuk stranica IEP)
Novinarka Olja Bećković, moderatorka tribine, upitala je Somborca da li misli da smo prerano zaboravili "razna poniženja", kao na primer zabranu izlaska za ljude starije od 65 godina.
"Da li misliš da će iko ko je u tri noću morao da izađe po hleb (jer je samo tad to bilo dozvoljeno) reći 'neka, ovo možda ovako treba'", upitala je.
"Da, mislim. Izbori će pokazati", odgovorio je Somborac.
"Vreme je za poslednji Vučićev izazov - da pobedi na slobodnim izborima. I ja verujem u njega, mislim da on to može. Dosta ljudi misli da je to tako trebalo. Mi naravno treba da se borimo za procedure, a ne jednog vođu, ali ako većina proceni da tako voli..."
Nadovezao se Vladimir Gajić koji je rekao da je imao uvid u međunarodno istraživanje sprovedeno u Srbiji, o kom nije dao više detalja i koje je pokazalo veliku sklonost građana ka autoritarnom rešavnaju problema.
"Mi koji ovde sedimo smo ogromna manjina. Naši se ljudi u većini sa tim slažu - da treba da bude jedan čovek koji o svemu odlučuje i da treba čvrsta ruka", kazao je on.
Hapšenja zbog kršenja mera, zatvor tri godine
Gajić je podsetio je da su suđenja ljudima koji su uhapšeni jer su kršili epidemiološke mere vođena preko Skajpa, internet platforme za komunikaciju.
Naveo je primer mladića iz Dimitrovgrada koji je osuđen na tri godine zatvora. Došao je u Srbiju iz Nemačke u kojoj živi od detinjstva, kako bi finansijski pomogao porodici i posle nekoliko dana krenuo je nazad za Nemačku, da bi na granici bio uhapšen zbog kršenja mera izolacije. Osuđen je, "u postupku kao pred prekim sudom", preko Skajpa, na tri godine zatvora.
Ne propustite: Kako je Srbija preživela prvu godinu pandemije"Svi koji su pružili otpor, svi koji su imali advokate koji su ih naveli da pruže otpor sudijama, su izašli", rekao je Gajić navodeći primer mladića iz Sombora koji je odbio da mu se sudi preko Skajpa i koji je tražio da ga sudija gleda u oči kada mu bude izricala presudu od tri godine zatvora. "Nakon toga suđenje je prekinuto, a on je brzo pušten iz pritvora".
"Vrhovni sud je dao mišljenje da su suđenja preko Skajpa - iako je to direktno protiv Ustava i Zakona o krivičnom postupku, koji izričito kažu da je neposredno prisustvo neophodno - da to može. Tužilaštvo je podizalo optužnice, Ministarstvo pravde je dalo nezakonito uputstvo da u svim predmetima traže tri godine zatvora i strašno su uplašili ljude", rekao je Gajić.
Danilo Čurčić kaže da oštećenim građanima ne preostaje ništa drugo nego da se za zaštitu prava obrate međunarodnim institucijama, poput suda u Strazburu, i da se "tera dalje dokle može".
Danilo Ćurčić, pravnik i programski koordinator Inicijative A11 govori na tribini "Ljudska prava u doba korone - važe li mere za sve isto?" u organizaciji Instituta za evropske poslove, u Beogradu, 22. juna 2021. (Foto: Fejsbuk stranica IEP, video greb)
"Pokazalo se da Srbija, u većini slučajeva, nije sposobna da se bavi ovim problemom i da građanima zaštiti dostojanstvo i ljudsko pravo kako to Ustav propisuje".
Gajić je ipak ocenio da "neće Strazbur tu puno pomoći".
"Evropska unija se nije baš nešto mnogo zainteresovala da kritikuje vlast u Srbiji za te poteze za vreme vanrednog stanja. To kršenje ljudskih prava nije bilo samo u Srbiji", rekao je Gajić i podsetio na sukobe građana s policijom zbog restriktivnih mera u borbi protiv pandemije u Parizu, Berlinu i drugim evropskim prestonicama.
Danilo Čurčić je rekao da su im prijavljivani slučajevi beskućnika koji su se sami javili policiji da nemaju gde da borave tokom policijskog časa i protiv kojih je, nakon što je sačekano naredno jutro i okončanje policijskog časa, pokretan prekršajni postupak zbog kršenja policijskog časa. Podsetio je i na primer poslednjeg aviona koji je pred zatvaranje zemlje doleteo iz Londona i iz koga su svi putnici sprovedeni u studentski dom u kom su, pod vojnom stražom, proveli tri dana, bez ikakve odluke o pritvaranju.
"To su situacije koje se nisu toliko pojavile u medijima i kojih je važno da se setimo. Zato navijamo za Strazbur", rekao je on.
Ne propustite: Protest u Beogradu: Policija upotrebila suzavac, zapaljeno nekoliko policijskih vozilaRekao je da postoje i velike grupe ljudi, ugroženih po raznim osnovama, koji su preživeli samo zahvaljujući pomoći nevladinih i humanitarnih organizacija, u situaciji u kojoj država nije radila svoj posao.
Mediji i pravosuđe
Govoreći o ponašanju medija, Vladimir Gajić je ocenio da su nezavisno sudstvo i nezavisna štampa usko povezani, odnosno da "nikada nećemo imati nezavisnu štampu dok ne budemo imali nezavisni sud".
Nadovezao se Marko Somborac:
"Zašto ja da objavim neku informaciju, da izgubim posao, i da pozovem policiju kad mi prete, a prete mi - ako policajac neće da dođe, a sudija i tužilac da (rade svoj posao). Ja jako teško mogu racionalno da odgovorim na pitanje zašto se neki ljudi i dalje bave tim, a pored ove prepreke koju sam sad rekao. I većina ljudi to zna. Rizikueš egzistenciju, a možda i bezbednost. Ko treba da nas zaštiti - ti ljudi koje puno plaćamo... i kojima je važno da zadrže svoje pozicije i ništa ne urade".
Ne propustite: BCBP: Srbija u vanrednom stanju pala na testu demokratijeNaveo je kao primer situacije iz filmova kada na Zapadu neko prikuplja dokaze protiv kriminalaca i ide ozvučen među njih, jer se zna da u poslednjem trenutku "upadaju specijalci".
"Ovde ideš ozvučen - ali niko ne upada u poslednjem trenutku", kazao je Somborac.
Advokati su mogli da zaustave suđenja
Vladmir Gajić je podsetio da "nisu problem samo sud i tužilaštvo, nego i advokatura".
Ocenio je da su advokati mogli da stopiraju nelegalna suđenja preko Skajpa, da je Advokatska komora Srbije, po inicijativi njega i grupe njegovih kolega, donela odluku da štrajkuje i da na takva suđenja ne izlazi. Pošto je za suđenje ljudima koji su u pritvoru neophodno prisustvo advokata, a pošto bi svaki advokat koji bi u takvoj situaciji došao na suđenje bio izbačen iz komore, suđenja automatski ne bi bilo, ocenio je Gajić i rekao da je takav predlog podržalo svega 150 od 10.000 advokata.
Ne propustite: Ljudska prava u Srbiji pod pritiskom izvršne vlasti"Advokati koji su slobodna profesija, koji su nezavisni, koji ne primaju platu i kojima država nije poslodavac, koji bi trebalo da su najslobodniji - i ništa", zaključio je on.
Ocenio je da je najflagrantniji primer kršenja ljudskih prava zabrana izlaska za starije od 65 godina.
"O tome će se pisati knjige", kazao je on.
Govoreći o nasilnim protestima građana od pre godinu dana, Danilo Čurčić je rekao da niko nije odgovarao za prebijanje građana, iako je njegova organizacija samo podnela 108 krivičnih prijava protiv policajaca.
"Jedna ili dve osobe su pozvane da daju iskaze i to je to. Predmeti će ostati tu do zastarevanja", ocenio je on i rekao da se kao objašnjenje nudi to što policija, u opremi za razbijanje demonstracija nema jasno istaknut broj značke, zbog čega se ne može videti ko je tukao građane.
"Na bizarnim nivoima se zatvara cela ta priča sa protestma", zaključio je on podsetivši da je "ceo grad pokriven kamerama".