Skori ulazak Makedonije u NATO čini Srbiju sve usamljenijim "ostrvom" među zemljama članicama severnoatlantske alijanse i navodi je da preispita svoju bezbednosnu poziciju i dalje korake, ukoliko ne želi da nastavi putem sve veće izolovanosti, smatraju analitičari.
Na samitu NATO-a u Varšavi, 11. i 12. jula, Makedoniji, koja bi trebalo da uskoro promeni ime u Severna Makedonija, zvanično je upućen poziv za uključenje u taj vojni zavez. Takav potez omogućilo je nedavno okončanje dugogodišnjeg spora sa susednom Grčkom u vezi sa imenom, što je nekadašnju najjužniju republiku SFRJ dugi niz godina blokiralo u procesu željenih evroatlantskih integracija.
U narednom periodu Makedoniji predstoje pristupni pregovori, potpisivanje i ratifikacija Protokola o pristupanju od strane svih zemalja članica i konačno - ratifikacija u makedonskom parlamentu, objašnjava za Glas Amerike Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjujući da se čini da posle rešavanja spora sa Grčkom, Makedonija nema većih prepreka na putu ka članstvu u NATO-u.
Neke od važnih zemalja članica, poput Nemačke, podržavaju i lobiraju za pristupanje Makedonije Alijansi, kao i Evropskoj uniji, podseća Ignjatijević. Pored rešavanja političkog problema u vezi sa imenom, nova vlast u Makedoniji je usmerena ka reformama koje vode poboljšanju stanja vladavine prava u zemlji, te ne postoje konkretni problemi koji bi mogli da uspore pregovore i proces pristupanja Makedonije NATO-u, ocenjuje ona.
Srbija će biti jedini izuzetak
Ulaskom Makedonije u NATO, Srbija ostaje - uz izuzetak Bosne i Hercegovine, u kojoj se približavanju NATO-u protivi Republika Srpska - “ostrvo” na karti Alijanse u regionu, čuvajući svoju proklamovanu vojnu neutralnost, dok istovremeno višestruko više sarađuje sa NATO-om, nego sa Rusijom.
"Bez obzira što je Tramp uzburkao sada duhove osporavanjem NATO-a otvarajući pitanja da li postoji svrha za postojanje tog saveza u budućnosti, hajde da pođemo od pretpostavke da 'duboka država' kod Amerikanaca i članice NATO-a sa evropskog kontinenta nisu pobornici razbijanja u ovom trenutku jedinog efikasnog vojnog saveza i da će se proces konsolidacije i širenja nastaviti - što dovodi naš region u vreme u kome će Srbija biti jedini izuzetak", kaže za Glas Amerike Aleksandar Radić, vojnopolitički analitičar.
Mapa zemalja članica NATO, pre ulaska Makedonije koja je dobila poziv za priključenje Alijansi (zvančan vebsajt NATO, screenshoot)
Radić podseća da će, pored toga što će Srbija uskoro biti okružena zemljama članicam NATO-a, i značajan broj Srba živeti u državama članicama NATO-a.
"U takvoj atmosferi naravno da moramo da otvorimo pitanje šta se to dešava sa Srbijom i da li je ta naša pozicija održiva, odnosno - ako želimo da ostanemo vojno neutralni, na koji način možemo da funkcionišemo u situaciji u kojoj smo okruženi članicama jednog saveza i koliko to podrazumeva da moramo da imamo znatno jačanje ulaganja u vojsku - ne na rečima nego na delu - da bismo mogli da stvorimo atmosferu u kojoj možemo da kažemo da imamo odbrambeni adut prema svakoj pojedinačnoj zemlji u okruženju, jer naravno ne možemo da se poredimo sa čitavim savezom", kaže Radić.
I Marija Ignjatijević smatra da proširenje Alijanse na Zapadni Balkan svakako doprinosi regionalnoj stabilnosti i bezbednosti, ali i da stavlja Srbiju pred ispit.
"Kada je reč o Srbiji, članstvo Makedonije u NATO-u svakako može staviti održivost neutralnosti Srbije na probu u budućnosti, s obzirom na to da će, okružena zemljama članicama Alijanse i aspirantima za članstvo, biti izložena većim pritiscima sa Zapada i Istoka da precizira svoje spoljnopolitičko usmerenje".
Ignjatijević ocenjuje da proširenje NATO-a na Zapadnom Balkanu jeste blisko povezano sa takmičenjem sa Rusijom za uticaj u regionu, te da članstvo Makedonije u NATO-u neće doprineti smirivanju tenzija na relaciji Zapad-Istok i da se reakcija Rusije svakako može očekivati.
"Međutim, kao i u slučaju Crne Gore koja je prošle godine postala punopravna članica Alijanse, pristupanje Makedonije neće imati suštinskih posledica na bilateralnu saradnju ove zemlje sa Srbijom, kao ni na partnerski odnos Srbije sa Alijansom", procenjuje Ignjatijević za Glas Amerike.
Srbija sve izolovanija, gubi lidersku poziciju
Aleksandar Radić ističe da Srbija postaje sve više odsečena od svog okruženja, pošto NATO ima svoj mehanizam saradnje, koji Srbiju polako bezbednosno izoluje.
Beograd je tradicionalno kao glavni grad bivše Jugoslavije imao posebnu moć i uticaj u regionu, smatra Radić, ali sada je Hrvatska po prvi put dospela u istorijsku situaciju da zadobije tu moć i da zemlje regiona sve više vojno veže za sebe - ponajpre Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, zemlje u kojima su Srbi značajan deo populacije.
"Hrvatska je članica NATO i potrudiće se da, na primer, školuje vojne kadrove (iz BiH i CG) na svojoj vojnoj akademiji, na hrvatskom jeziku", kaže Radić.
"Mislim da nismo svesni posledica izolacija Srbije do kojih dovodimo na ovaj način, a nismo ni pokušali da stvorimo neku vrstu protivodgovora, jer samo imamo jednu zaista ispraznu frazu koju ponavljamo da smo mi, eto, lideri jednog regiona. Po čemu smo mi sad najmoćniji u regionu, kad su svi oni deo jednog saveza", pita Radić i ocenjuje da članstvo u NATO-u znači i jače evropsko povezivanje na bezbednosnom nivou.