Reporteri bez granica (RSF) saopštili su da su zatečeni, kako je navedeno, jasnim pokazateljima da je na zabranu ulasku u Srbiju rusko-izraelskom novinaru Romanu Perlu uticala Rusija, država u kojoj se nalazi na listi stranih agenata od 2021.
Kako je nedavno ispričao Glasu Amerike, po sletanju u srpsku prestonicu Beograd u subotu 8. juna, Perl je zaustavljen na pasoškoj kontroli. Posle osam sati čekanja - uručeno mu je rešenje o zabrani ulaska u zemlju u kom se navodi da bi njegovo prisustvo na teritoriji Srbije predstavljalo bezbednosni rizik.
Tada je naveo i da zabrana ulaska u Srbiju koja mu je izrečena, na neki način, predstavlja demonstraciju ruske meke i diplomatske moći i da je moguće da ruske vlasti, kako je naznačio, u pojedinim slučajevima mogu da navedu srpske da učine nešto što ruska strana smatra da je potrebno.
Romanu Perlu, 🇷🇺-🇮🇱 slobodnom novinaru angažovanom na zajedničkom projektu @VOANews i @RFERL @CurrentTimeTv, zabranjen je ulazak u 🇺🇸 na @AeroNikolaTesla. 📷 Facebook/@Romanperl pic.twitter.com/g9H8z3w0Oe
— Glas Amerike VOA (@GlasAmerikeVOA) June 12, 2024
Nadležni u Srbiji bez odgovora o zabrani ulaska novinaru
Povodom zabrane ulaska u Srbiju Romanu Perlu, slobodnom novinaru i autoru na projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa, Glas Amerike obratio se Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, Graničnoj policiji, Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
Do roka za zaključenje teksta nisu pristigli odgovori na pitanja o razlozima zbog kojih mu je zabranjen boravak u Srbiji.
Ipak precizirao je i da veruje da je glavni razlog njegove zabrane ulaska privođenje pred ruskom ambasadom u Beogradu tokom snimanja dokumentarca "Evropska unija ili Rusija: Kome će se Srbija prikloniti?" za “Current time - Aktuelnosti”, zajednički televizijski kanal Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa.
Uhapšen je tokom razgovora sa sagovornikom koji je pred ruskim diplomatskim predstavništvom razvio ukrajinsku zasravu.
RSF je u svojoj reakciji ukazao da Perlovu sumnju u rusku umešanost potkrepljuje nekoliko medijskih istraživačkih tekstova o povezanosti potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, bivšeg čelnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA), sa špijuniranjem ruskih državljana u Srbiji. Njega su jula 2023. sankcionisale Sjedinjene Države navodeći da je umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.
Ne propustite: Ruski opozicionar: Prisluškivan sam u Beogradu, Vulin nosio transkripte u Moskvu„Kako ruski novinar, koji je progonjen u Rusiji, ugrožava ustavni poredak i bezbednost Srbije? Neprihvatljivo je da zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji sledi Kremlj u progonu nezavisnih medija. Pozivamo vlasti Srbije da zaustave deportaciju i proterivanje ruskih novinara koji su pobegli iz svoje zemlje i odupru se ruskom uticaju”, saopštila je Džin Kevelir, zadužena za države istočne Evrope i centralne Evrope.
Povodom sumnji i tvrdnji o navodnoj umešanosti Rusije u odluku o zabrani Romanu Perlu u Rusiju, Glas Amerike obratio se Ministarstvu spoljnih poslova Rusije i ambasadi Rusije u Srbiji - koji nikada nisu odgovrili.
Reporteri bez granica upozorili su i da su tokom poslednjih meseci, novinari i aktivisti za ljudska prava u Srbiji na meti uznemiravanja – uključujući ruske i beloruske državljane.
“Među njima je Andrej Gnjot, aktivista i filmski reditelj, čija je deportacija u Belorusiju naređena 31. maja, iako se tamo suočava sa višegodišnjim zatvorom. Nataša Tiškevič, bivša urednica ruskog studentskog lista DOKSA, koja je pobegla iz Rusije i sada živi u Evropi, zadržana je na beogradskom aerodromu skoro dva dana u avgustu 2023. pre nego što je vraćena na Maltu”, naveli su Reporteri bez granica.
Glas Amerike obratio se Vladi Srbije i Ministarstvu pravde tražeći komentar u vezi sa odlukom o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji čije ga vlasti potražuju zbog navodne utaje poreza, ali nije dobio odgovor nadležnih.
Ugrožene medijske slobode u Srbiji
Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, jedan je od zaključaka ovogodišnjeg izveštaja međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).
Srbija se nalazi na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.
U izveštaju je navedeno da se Srbija suočava sa izazovima nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentnom i pristrasnom medijskom regulacijom.
Takođe, kao razlog za nazadovanje naveden je i sveukupni politički ambijent - neprijateljski nastrojen prema novinarima.
Tome je, kako navodi RSF u protekle dve godine, pridodata i ruska ratna propaganda.
Deo međunarodne javnosti i organizacije za zaštitu medijskih sloboda strahuju da bi Gnjot, zbog svog opozicionog angažmana nakon, izručenja mogao biti izložen nehumanom postupanju i mučenju u zatvoru.
Prema podacima Beloruskog udruženja novinara, u toj zemlji je trenutno pritvoreno 36 medijskih radnika. Prema istom izvoru, ta država ima i najveću stopu pritvorenih novinara po glavi stanovnika na svetu.
Ne propustite: Aktivista koga srpski sud izručuje Belorusiji za Glas Amerike: Samo zbog ovog razgovora bi me osudili na 10 godina i ubiliTakođe, Reporteri bez granica organizacija ustvrdili su da je od početka invazije na Ukrajinu, februara 2022, Rusija osnažila pritisak na zemlje za koje smatra da se nalaze u njenoj sferi uticaja, kako bi uznemiravala ruske medije u egzilu.
Takođe, RSF je osudio odluku gruzijskih vlasti da ruskim nezavisnim novinarima zabrane ulazak u zemlju bez obrazloženja.