Iako se u javnosti stiče utisak da Srbija više sarađuje sa Rusijom, nego sa severnoatlantskim savezom, podaci govore da je, otkako je 2006. godine ušla u program Partnerstvo za mir, učestvovala u oko 150 vežbi zajedno sa NATO-om, dok je sa Rusijom u poslednjih pet godina organizovano 12 vojnih vežbi, rečeno je između ostalog na tribini "Budućnost vojne saradnje Srbije" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
"Naš cilj je ne samo da mi ostvarimo korist saradnje sa NATO-om, nego i da doprinesemo bezbednosti u Evropi nekim svojim sposobnostima", rekla je Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku otvarajući skup.
Skup "Budućnost vojne saradnje Srbije" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u hotelu Zira, Beograd, 22. februar 2018.
Ona je istakla značaj dijaloga na osnovu analiza i činjenica o tome koliko Srbija efektivno koristi mogućnosti koje joj stoje na raspolaganju u programu "Partnerstvo za mir" za jačanje bezbednosti države i građana, kao i za ekonomske koristi saradnje.
"Jedan od mitova je da NATO vrši pritisak na Srbiju da se pridruži tom savezu. NATO je savez na dobrovoljnoj osnovi, ali opsnežna saradnja svako može biti od obostrane koristi", rekla je Kati Čabo, ambasadorka Kanade u Srbiji, zemlje koja je u okviru projekta svoje ambasdade, "Odnosi Srbije i NATO - debata zasnovana na činjenicama", pomogla organizaciju današnjeg skupa.
Naglasila je da Kanada sledi odluku Vlade Srbije da želi najbolju moguću saradnju sa NATO-om, ali bez ulaska u savez. "Imamo preko 100 aktivnosti sa Srbijom, imamo vežbe, pružamo podršku reformama službi bezbedosti, dijalog se obavlja na visokom nivou sa (predsednikom Aleksandrom) Vučićem i (ministrom odbrane Aleksandrom) Vulinom od prošle jeseni. Sve ovo pomaže da Srbija bude bezbednija. Kanada i NATO otvoreni su u saradnji sa Srbijom, želimo da pomognemo javnosti da bolje razume potencijale našeg rada", rekla je ambasadorka Kanade.
Ona je primetila da je medijsko okruženje u Srbiji takvo da doprinosi stvaranju nerazumevanja ovih pitanja, zbog čega "nam je potrebna diskusija utemeljena na činjenicama". "Želimo da pomognemo Srbiji da pobije mitove o NATO i odbrambenoj i bezbednosnoj saradnji sa NATO-om", rekla je ambasadorka Čabo i ocenila da su danas pitanja bezbednosti relevantnija nego ikad.
Prema njenim rečima, kako se priroda pretnji menja više nego pre važno je posegnuti za snažnijim partnerstvima.
"Kanada poštuje neutralnost Srbije, a vojne vežbe pomažu Srbiji da bude sigurnija i stabilnija i zato javnost treba da shvati prednosti saradnje", navela je ambasadorka Kanade.
Istraživačica BCBP Marija Ignjatijević ocenila je da Vojska Srbije na dobar način koristi dostupne mehanizme partnerstva sa NATO u pogledu vojnih vežbi i obuka.
Skup "Budućnost vojne saradnje Srbije" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u hotelu Zira, Beograd, 22. februar 2018.
Govoreći o vežbama Srbije sa NATO i sa druge strane sa Rusijom, Ignjatijević je rekla da Srbija najčešće vežba sa zemljama iz susedstva, pre svega zbog geografske blizine, istorijskih kompatibilnosti vojski, kao i odsustva jezičkih barijera.
Velikim silama vežbanje sa Srbijom nije neophodno za izgradnju kapaciteta, dok je Srbiji sa vojnog, ali i sa političkog aspekta to izuzetno korisno, ocenila je istraživačica BCBP i dodala da su vanredne situacije jedna od najvažnijih oblasti jačanja saradnje.
Kroz vežbe se najbolje razvija interoperabilnost, sposobnost skladnog funkcionisanja snaga jedne zemlje sa snagama drugih zemalja, rekla je ona i naglasila da Vojska Srbije ima dobar sistem obučavanja, posebno kroz obuke koje se sprovode u Centru za mirovne operacije pri Generalštabu i u Bazi Jug, koja je u sastavu Kopnene vojske. Ona je rekla da su do sada četiri jedinice Vojske Srbije dobile međunarodni sertifikat za učešće u mirovnim misijama, koji traje četiri godine.
NATO odluke donosi jednoglasno
Pukovnik Frank Fobladije, rukovodilac Ogranka za vojna partnerstva Komande Združenih snaga NATO u Napulju, podsetio je da je NATO savez 29 zemalja, različitih po mnogim parametrima, od veličine do istorije, geografije, kulture... Jedna od glavnih odlika NATO-a je da odluke tih 29 zemalja donosi konsenzusom, rekao je on.
Pored tih zemalja, 41 zemlja je partner NATO-a, od evropskih zemalja, preko Kolumbije, do Japana i Južne Koreje.
Fobladije je precizirao da zemlje koje izaberu da sarađuju sa NATO, same biraju svoje ciljeve te saradnje. Srbija, tako, na nivou političkih ciljeva, ima definisana 42 partnerska cilja saradnje sa NATO.
Srbija ima IPAP i PAP, rekao je on, dva najzahtevnija programa partnerstva sa NATO. "Imamo 50 miliona u fondu za različite vežbe sa Srbijom", kazao je Fobladije.
Američki vojnici učesnici NATO vežbe "Sejbr strajk" u Orziszu, Poljska, 16. juni 2017.
Govoreći o odnosu EU i NATO, Fobladije je rekao da je Evropska unija ključni partner severnoatlantskog saveza i da te dve organizacije imaju zajednike ciljeve, zajedničke pretnje, te da su 22 zemlje istovremeno članice obe organizacije.
"Saradnja EU i NATO raste do maksimuma. NATO obezbeđuje u rešavanju kriza aspekt sile, a EU je više angaživana na civilnim aspektima", rekao je on i dodao da ta saradnja zemljama popu Srbije nudi koordinisanu ponudu i komplementarnost.
"Ako traženo ne možete da nađete u NATO, možete u EU. I obrnuto", rekao je Fobladije
Pukovnik Karl Volf, načelnik štaba i zamenik komandata u Međunarodnom centru Austrijskih oružanih snaga, preneo je iskustva svoje zemlje u povezivanju neutralnosti na vojnom planu i duge istorije učešća u mirovnim operacijama širom sveta.
Austrija je punopravna članica EU, OEBSA i Ujedinjenih nacija. "Šta god i kad vežbamo - to je laka odluka jer smo partneri sa većinom tih zemalja širom sveta sa kojima vežbamo. Kad je reč o stvarnim operacijama, mirnovnim, nije ni to teško jer učestvojemo u mirovnim snagama UN, koje imaju mandat dat rezolucijama Saveta bezbednosti", rekao je Volf.
Ako učestvuje u operacijama NATO-a, Austrija to radi strogo ukoliko za njih postoji mandat Ujedinjenih nacija, pojasnio je on. "Nemamo ni tu nikakve sumnje u svoju neutralnost i ne učestvujemo ni u čemu drugom mimo tog mandata".
Vladimir Trapara iz Centra za evroatlantske studije, uporedio je položaj Srbije sa položajem Finske u vreme Hladnog rata - zemlje koja je bila u neposrednom susedstvu i u zoni uticaja jedne velike sile, sa kojom je imala suprotstavljene ciljeve. Srbija je, po njegovom tumačenju, na takav način danas u zoni uticaja Zapada, sa kojim nema iste interese, poptu odnosa prema Kosovu, Republici Srpskoj, Rusiji i drugo.
Prema njegovim rečima, za takve zemlje neutralnost je najbolje rešenje, uz saradnju sa velikom silom u čijoj se zoni uticaja nalazite.
U delu diskusije posvećenom prilikama za razvoj namenske industrije Srbije kroz vojnu saradnju, istaknuto je da je realizovan mali broj od dostupnih mehanizama za ekonomsku saradnju sa NATO.
Kao dobri primeri navedeni su kodifikacija i demilitarizacija naoružanja.
VIDEO: Katarina Đokić, istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, govori o potencijalu izvoza namenske industrije i koristi od saradnje sa NATO:
Your browser doesn’t support HTML5
Katarina Đokić, istraživačica, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Navedeno je da odbrambena industrija zapošljava više od 9.000 ljudi u Srbiji, da je najbolji srpski izvozni proizvod malokalibarska municija, ali da treba unaprediti kontrolu izvoza i da industrija treba da se uključi u zajedničke projekte EU.
Na skup u beogradskom hotelu Zira, inače, bili su pozvani i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali su obavestili organizatora da ne mogu da dođu zbog neodložnih drugih obaveza.