Severna Makedonija je uspešno okončala višedecenijski konflikt sa Grčkom i time uspela da zemlju pomeri sa mrtve tačke, u pravcu Evropske Unije i članstva u NATO. Ovim potezom region je spao na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu koje su ostale, svaka sa svojim problemima, dobro tle za sve one uticaje koje mogu profitirati iz destabilizacije regiona.
Srpski političari sa svoje strane ili nisu čestitali južnim susedima na ovom uspehu ili su to učinili dosta mlako.
“Ne bih se složio, iz Beograda su pozdravili postizanje sporazuma, predsednik Vučić je to uradio, uz očekivanje da će sporazum biti sproveden. Srbija nema razloga da se protivi razrešenju grčko-makedonskog spora. I Srbija je godinama trpela zbog nerazrešenog spora Atine i Skoplja,” kaže dr Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost.
Veliki igrač iz senke
Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, je drugačijeg mišljenja:
“Mislim da to Srbija nije učinila ne zbog sebe, nego prevashodno zbog interesa nekog drugog, odnosno većeg i jačeg igrača na međunarodnoj sceni”.
Srbija je u vreme raspada SFRJ bila jedna od nekoliko zemlja koje su Makedoniju priznale pod tim imenom, dok je primetno da su reakcije srpskih zvaničnika sada izostale, odnosno, zadržale su se na onim ranijim izjavama da će Srbija poštovati zvaničnu odluku makedonskih institucija, podseća i Vlade Radulović, direktor Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
“Dakle, očigledno da je niz postupaka zvaničnog Skoplja, uključujući i podršku samoproklamovanoj kosovskoj nezavisnosti, a kasnije i podršku tokom nekih glasanja poput UNESCO-a uzeo svoj danak, pa je i odnos na relaciji Beograd-Skoplje postao hladniji,” primećuje Radulović.
U međuvremenu, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ocenio je da je “Skoplje je postalo prostor iz kojeg se pokreću i iz koga će se pokretati napadi na Srbiju i njenog predsednika.” Njegova izjava je usledila posle susreta makedonskog premijera Zorana Zaeva i lidera opozicionog Saveza za Srbiju Dragana Ðilasa u Skoplju.
Paušalne izjave ministra Vulina
Sagovornici Glasa Amerike Izjave ministra Vulina ocenjuju kao paušalne i u domenu “naučne fantastike”, a Bećirović ističe da Severna Makedonija ne može biti čak ni fiktivni neprijatelj svojim susedima u igrama tipa „play station“.
“Aleksandra Vučića može poraziti samo Aleksandar Vučič, jer sadašnje političke snage opozicije u Srbiji su heterogeni konglomerat od radikalnih levičara, anarhista, jednog dela pojedinaca koji su izgubili privilegije koje su bile sporne ili su bile vezane čak i za počinjeni kriminal, (pro)fašističkih snaga, koji svi zajedno pokušavaju „ukrasti“ proteste građana kako bi došli na vlast i povratili izgubljene privilegije bez jasnog definisanog političkog programa,” mišljenja je Bećirović.
Vlade Radulović smatra da je Vulinova izjava data dosta paušalno, i da gotovo ne zavređuje komentar:
“Ukoliko resorni ministar ima neke konkretne podatke, mogao bi iste bar delimično i da iznese u javnost. Tada bismo imali drugačiji ugao posmatranja i jasniju situaciju, zasnovanu na činjenicama, a ne spekulacijama. Na kraju, nisu makedonski operativci "državne bezbednosti" upadali u Narodnu skupštinu Republike Srbije, već mi se čini da je bilo obrnuto”, podseća Radulović.
Dragaš objašnjava da je makedonska vlast okrenuta svojim problemima, sprovođenjem sporazuma i pokušaju da nadoknadi ono propušteno u vezi napretka zemlje. “Srbiji, njenoj stabilnosti i uključivanju u Evropu ne preti opasnost iz Skoplja. Naprotiv, ona u Severnoj Makedoniji ima partnera i prijatelja”, kaže.
Po njegovom mišljenju uočljiv je pojačani napor drugih, mnogo većih i uticajnijih faktora, a pre svega Rusije, da uspori ili osujeti raspetljavanje istorijskih, konfliktnih čvorova na Balkanu.
“To nije uspelo u slučaju Makedonije, kao i pre toga u slučaju Crne Gore, tako da Srbija sa problemom Kosova ostaje važan poligon za demonstraciju ruskog uticaja. Što je rešenje za pitanje Kosova bliže, otpor Rusije tom rešenju će rasti i biće oštriji i raznovrsniji, pri čemu će koristiti sve resurse koji su joj pri ruci – i ljudske i medijske, propagandne, ekonomske i obaveštajne”, kaže Dragaš i dodaje:
“Već sada smo svedoci takvog uticaja, jer kosovsko pitanje ulazi u završnicu, pri čemu Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić pokazuju zainteresovanost i veliki trud da se do kompromisa dođe. Ovakav razvoj ne ide na ruku interesima Rusije, čiji je uticaj na Balkanu jak samo u slučaju što više zamrznutih i nerešenih konflikta”.
Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)
Mišljenja su nepodeljena i kada su u pitanju zazuzetost i rešavanje problema kod obe vlade u pitanju – i makedonska i srpska su posvećene radu na ubrzavanju procesa koje će njihove zemlje unaprediti, a pored sporadičnih tabloidnih izjava, odnosi Srbije i Severne Makedonije bi trebali da ostanu dobri. Jedino neki drugi akteri na regionalnoj i međunarodnoj sceni mogu da utiču na dve strane.
“Ne zaboravimo da će na jesen održati parlamentarni izbori u Grčkoj i da postoje sadašnje opozicione snage, koje žele da se na svaki način suprotstave, odnosno da ospore postignute dogovore sa Severnom Makedonijom,” napominje Bećirović.