Politika administracije američkog predsednika Džoa Bajdena prema evropskim saveznicima, protivnicima SAD i prema regionu Zapadnog Balkana gotovo je sasvim suprotna od politike bivšeg predsednika Donalda Trampa. Od Balkana će se očekivati da pokaže kako se uklapa u glavne globalne ciljeve transatlantskih partnera, a to što je Srbija partner i regionalno uporište glavnim protivnicima SAD - Rusiji i Kini - predstavljaće izazov koji nova administracija mora da reši, rečeno je tokom onlajn rasprave o politici nove američke administracije koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
Kameron Manter, bivši ambasador SAD u Beogradu (2007-2009), rekao je da je specifičnost Bajdenove administracija globalni fokus, odnosno razmatranje globalnih problema, uz poseban fokus na Kinu.
"Ako govorite o prioritetima Vlade SAD u spoljnoj politici, verovatno je to Kina i problemi i teme u vezi sa tom zemljom", rekao je Manter i dodao da će način na koji će se administracija baviti Kinom biti ponajpre kroz snagu američkih multilateralnih odnosa i izgradnju njenih saveznišatva.
Kameron Manter, bivši ambasador SAD u Beogradu (2007-2009), govori na tribini Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o politici SAD prema Zapadnom Balkanu, preko platforme Zoom, 29. marta 2021. (Foto: Skrinšot)
"To, kao što znate, nije bio prioritet za predsednika Trampa, a u smislu stvaranja stabilnosti, što predstavlja priličnu promenu", precizirao je ambasador.
U odgovoru na pitanje da li je to prekidač za vraćanje u prošlost, u 1990-e, Manter je ukazao na ljude koje je Bajden odabrao za svoje saradnike, prvenstveno državnog sekretara (Entonija Blinkena) i njegove saradnike, te istakao da se štošta promenilo od '90-ih i da politika neće biti ista.
Prioriteti Bajdenove administracije
Nova administracija će se fokusirati na velike institucije, kao što su NATO i EU i na velike saveznike - Nemce i Francuze, kao i na Britance, procenjuje ambasador.
Ne propustite: Johana Dajmel: Vučiću bi uskoro mogla da svanu teška vremena"Možete izvlačiti svoje zaključke da li je to dobro za Balkan, ali to je ono što će oni raditi", naveo je Manter, podsećajući da "kada Toni Blinken sedne sa Ursulom fon der Lajen, oni razgovaraju o četiri prioriteta na kojima rade - pandemiji, klimatskim promenama, trgovini i digitalnom upravljanju.
"Ne čujete Balkan, ne čujete Rusija, ne čujete mnogo o NATO-u, o tradicionalnoj bezbednosti. Rekao bih da je ova grupa na putu da definiše bezbednost na malo drugačiji način... Ako ste na periferiji Evrope, nećeti više imati Grenela (Ričarda, bivšeg izaslanka predsednika Trampa za Balkan), nećete imati nekog momka koji precizno gađa probleme na istoku", kazao je.
Mislim da će Amerikanci, nastavio je, raditi tako što će da misle da Balkan može da doprinese širim, globalnim temama kojima svi moramo da se bavimo.
"Svako može da nagađa da li je to efektivna politika, ali mislim da to jeste idejna postavka i na osnovu razgovora koje sam imao sa višim zvaničnicima... jeste sledeća: 'Balkanu, ako hoćete da budete deo američko-evropskih transatlantskih tema, učestvujte u ovome sa nama, dođite do rešenja zajedno sa nama', pre nego što će reći 'Balkan je problem'", ocenio je Manter.
Ne propustite: Bajden i fon der Lajen saglasni o Balkanu i pitanjima od zajedničkog interesaDodao je da SAD ne smatraju Evropu objektom američke politike, već partnerom. Angažman Amerike treba očekivati, ali ne odvojeno od EU, rekao je bivši američki diplomata i poručio da je za očekivati da će biti imenovan izaslanik za Balkan.
Rusija i Kina - glavne i različite pretnje, Srbija problem jer im je saveznik
Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu "Džons Hopkins" (SAIS) rekao je da je izazov okretanje ka Balkanu uz pitanje "kako nam možete pomoći po pitanju globalnih pretnji, uključujući i pretnje iz Rusije i Kine, kada Moskva i Peking upravo u ovom regionu pokušavaju da spreče napore i rad na tim rešenjima i na stabilizaciji regiona".
Ne propustite: Palmer se sastao sa Vučićem putem video linka, preko Fejsbuka odgovara građanimaDžozef smatra da je pretnja iz Rusije jednaka pretnji iz Kine. Ocenio je međutim da pretnja iz Rusije predstavlja mnogo direktniju i neposredniju opasnost po bezbednost Amerike - koja je bila ugrožena u vreme izbora, u sajber prostoru - dok je kineska pretnja slično ozbiljna, ali drugačija po svojoj prirodi.
Ta dva protivnika rade na Balkana ne samo sa željom da taj region ostane u haosu, već i da bude platforma za komplikovanje saradnje SAD i njenih partnera na glavnim temama.
Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu “Džons Hopkins”, SAIS, Institut za spoljnu politikugovori na tribini Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o politici SAD prema Zapadnom Balkanu, preko platforme Zoom, 29. marta 2021. (Foto: Skrinšot)
"Prema tome, imamo strateški problem na Balkanu", poručio je Džozef i naglasio: "Ne samo da su Kina i Rusija aktivne, već imaju i aktivnog partnera u tom regionu - a to je Srbija".
To što imamo aktivne protivnike saradnje je izazov za Bajdenovu administraciju, koja se tek formira, iako je jasno naznačila različit pristup od prethodne, Trampove administracije, rekao je profesor Džozef.
Ne propustite: Palmer: SAD neće nametati rešenje za Srbiju i KosovoIstakao je i da je kineska politika na Balkanu, za razliku od politike EU, efikasna.
Džozef smatra da je i Balkanu poslata jasna poruka, kroz čestitku predsednika Bajdena predsedniku Vučiću za Dan državnosti Srbije, u kojoj američki lider pominje Kosovo uz poruku da se moraju sprovesti neophodne reforme i da se mora postići normalizacija sa Prištinom na osnovi međusobnog priznanja.
Ne propustite: Palmer i Godfri: Međusobno priznanje Srbije i Kosova, uz EU integracije - najbolje rešenjeMeđutim, naglasio je da bi priroda partnerstva SAD sa EU po pitanju Balkana tek trebalo da bude definisana.
Tramp i Bajden - razlike u pristupu Balkanu
Upoređujući pristup Trampove i Bajdenove administracije prema Balkanu, Džozef je rekao da Tramp nije poznavao Balkan, da nije bio povezan sa njim, da je njegova politika bila "oslobođena od vrednosti", da je bila na kraju proruska, neprijateljska prema Kini ali istovremeno i ambivalentna i pozitivna prema njoj i drugim autoritarnim režimima, dok je prema EU nastupao ironično prezirući multilateralnost, ali na svoj način voljan da blisko sarađuje sa Briselom.
Ne propustite: Majkl Kirbi: Kosovo i Srbija ne moraju da se vole, ali treba da nauče da se tolerišuPo pitanju Kosova i Srbije i razmene teritorija, Tramp nije nastupao unilateralno, već u bliskoj saradnji sa EU i uz njenu podršku. To je propalo i srušilo se zato što je Nemačka intervenisala, nakon čega su SAD zauzele jednostran i sasvim suprotan pristup tom pitanju sa rezolucijom o ekonomskim odnosima između Srbije i Kosova, kaže Džozef.
Sa Bajdenom, smatra Džozef, postoji ogroman kontrast:
"Imate nekoga ko dolazi ne samo sa znanjem o Balkanu, već i ličnom vezom. I naglasio bih ovde - to nije veza iz 1990-ih, nikako. Prisetimo se - on je osam godina bio potpredsednik ( za vreme mandata Baraka Obame), susretao se sa Aleksandrom Vučićem, susretao se sa drugm liderima, razgovarao o temama... To nije neka zaglavljenost u 1990-e, to je neko ko razume na sofisticirani način probleme regiona i poznaje lidere i to je velika prednost jer kada se pojavi tema, to je njemu poznato i ne mora da predsedniku SAD bude objašnjavano i on vidi vezu između toga i Rusije i onoga što Kina radi", rekao je Džozef.
Za Entonija Blinkena, Džozef kaže da on ne samo da takođe dobro poznaje Balkan, već zna i Bajdenov stav o regionu, pošto je godinama bio saradnik aktuelnog predsednika SAD. Njih dvojica, zbog toga, predstavljaju istu politiku pema Balkanu, zaključio je Edvard Džozef.
Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je da na Balkanu postoje očekivanja da će se nešto bitno dogoditi s obzirom na veliku promenu politike u SAD. Sjedinjene Države, nastavio je, investirale su mnogo u region tokom poslednjih 20 i više godina, ali to još uvek nije "bezbedna investicija".
Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, 29. marta 2021.
Kazao je da je region dugo bilo "igralište" EU, ali da ona nažalost nije puno na njemu uradila. "U međuvremenu došli su drugi i popunili tu prazninu i sada imamo kompleksniju sliku regiona - imamo Rusiju, imamo Kinu, kredibilitet EU je na vrlo tankom ledu ovde. SAD, nova administracija i novi pristup Amerike mogu da donesu promene i to je vrlo važno", rekao je Bandović, primećujući da je tokom pandemije EU značajno izgubila u regionu.
Još uvek imamo teret iz prošlosti, ocenio je Bandović, podsećajući na slučajeve ubistva braće Bitići i paljenje ambasade SAD u Beogradu, što su prema njegovom mišljenju teme koje stoje na putu dobrim odnosima Amerike i Srbije, kao i NATO bombardovanje.
Ne propustite: "Izveštaj Fridom hausa jedan u nizu nalaza o urušavanju demokratije u Srbiji"Bandović smatra da je važno da Srbija u budućnosti prigrli vladavinu prava, multilateralizam, integracije i da predvodi region svijim primerom, te da to na kraju može da dovede do boljeg partnerstva sa SAD.
"Nažalost, daleko smo u ovom trenutku od toga", kazao je on i podsetio na Vučićevu izjavu od pre godinu dana, u prvoj fazi pandemije koronavirusa, da je evropska solidarnost mrtva i da Srbija ima samo kineske prijatelje.
Kao nesrećno ocenio je to što Srbija igra geopolitičke igre sa Kinom i Rusijom, dok zvanično želi da postane deo EU i zapadnog sveta.
"To je verovatno vidljivo i signali stižu u Vašington i verovatno će biti posledica", zaključio je Bandović.