Srbija je napravila napredak u oblasti ekologije i očekujem da će uskoro otvoriti pogljavlje 27 konferenciji, izjavio je Šef Delagacije EU u Srbiji Sem Fabrici govoreći na konferenciji "Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama", u organizaciji Centra za evropske politike (CEP).
"Srbija od ove godine ponovo ima Zeleni fond i treba da ga učini operativnim," rekao je Fabrici.
Istraživanje CEP-a pokazalo je da se Srbija suočava sa ozbiljnim problemima u oblasti zaštite životne sredine u procesu usklađivanja sa visokim standarima EU, posebno na lokalnom nivou gde ima opština koje čak nemaju ni programe korišćenja sredstava za te namene, ali i onih koje namenjena sredstva koriste nenamenski.
Fabrici je istakao da je EU za Srbiju izdvojila 360 miliona evra za ekološke projekte, dodajući da žele da nam u toj oblasti pomognu sa još više sredstava.
“Generalni stav EU je da onaj koji zagađuje treba i da plaća za te troškove”, naglasio je.
Fabrici ističe da Srbija može da računa na IPA fondove za finansiranje ekologije,ali da to nije dovoljno i da mora i sama da izdvaja više novca.
Fabrici naglasava da je reč zelena ekonomija trenutno najdinamičniji sektor u EU, a posebno oblast obnovljivih i alternativnih izvora energije koja donosi milione radnih mesta.
"Svi se slažemo da ako Srbija želi da uspe u tome da je jasno da mora malo da ubrza. Srbija ima kapaciteta i treba da iskoristi tu priliku i odgovori na te izazove," rekao je Fabrici.
Naveo je da treba više uključiti lokalne organe vlasti u donošenje odluka kako bi preuzeli veću odgovornost, na primer u preradi otpadnih voda i rešavanje pitanja otpada.
Istraživanje na temu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou je pokazalo da većina lokalnih samouprava troši manje sredstava nego što kroz namenske naknade prihoduje, a takvo stanje zabeleženo je u pet od proteklih šest godina. U 2016. godini, na primer, preneta sredstva iz prethodne godine dostigla su 6,5 milijardi dinara.
Značajno je smanjen i iznos sredstava koje lokalne samouprave planiraju da utroše u okviru programa korišćenja sredstava fonda za zaštitu životne sredine.
Istraživanje je pokazalo da, na primer, 65 lokalnih samouprava u 2015. i 60 u 2016. godini, uopšte ne planira trošenje sredstava prenetih iz prethodne godine, a zabeleženo je i nenamensko trošenje prenetih sredstava.
Nenamensko trošenje sredstava od ekoloških naknada zabeleženo je u 89 opština u 2015, a jedna više u u 2016. godini.
Postoje razni propusti u vezi sa naplatom nakade za životnu sredinu i da u jednom broju opština služba za lokalnu poresku administraciju nije vršila kontrolu naplata naknade za životnu sredinu, rezultati su istraživanja.
Srbija u zaštitu životne sredine treba da uloži oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina, izjavio je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan na istoj konferenciji i najavio veća izdvajanja iz budžeta za ekologiju u 2018.
Trivan je izjavio da Srbija trenutno izdvaja 0,2 odsto BDP-a za ekologiju, a da bi trebalo da se izdvaja 10 puta više za te namene.
Ministar kaže da će održati sastanak sa čelnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji po pitanju neracionalnog trošenja novca za ekologiju.
"Do kraja godine će imati period da razmisle kako će i šta da rade," dodao je.