Srpska šljivovica dobila status kulturnog nasleđa UNESCO

  • Asošijeted pres

Miroslav Milošević sipa šljivovicu u selu Rozanci, na 20-tak kilometara od Beograda, 11. novembra 2022.

Nazdravlje za šljivovicu - srpska tradicionalna rakija dodata je listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Ujedinjenih nacija.

Eksperti UNESCO-a okupljeni u Maroku ove nedelje zaključili su da "socijalna praksa i znanje koje se odnosi na pripremu i upotrebu šljivovice" zaslužuje priznanje UN kao primer značajne kulturne tradicije, saopštilo je ministarstvo kulture Srbije.

Ministarstvo je podnelo nominaciju 2021, a ona se odnosi na ceo proces - od uzgajanja šljiva do pravljenja rakije, rasprostranjenosti ove tradicije i načina na koji se ona nastavlja u savremeno doba, navelo je ministarstvo.

Šljivovica se ručno peče u Srbiji vekovima, a eksperti kažu da je taj običaj koji se prenosi sa generacije na generaciju postao deo nacionalnog identiteta. Tradicija je i dalje rasprostranjena u ruralnim delovima zemlje uprkos procvatu savremenih destilerija i novih brendova alkohola.

"Srbi piju šljivovicu kada slave, kada su u žalosti, kada dočekuju goste i obeležavaju važne događaje, i to rade vekovima. Ljudi čuvaju najbolje flaše za venčanja, rođenja dece i sahrane, i zato je ovo piće deo svakodnevnog života generacija Srba", navodi Asošijeteed pres.

Šljivovica je takođe važan izvozni proizvod i mamac za turiste. Mala preduzeća koja proizvode šljivovicu i druge voćne rakije su procvetali poslednjih godina, i nude savremena pakovanja sa dizajnom u etno-stilu.

Da bi kvalitet bio još bolji, šljivovica se ponekada čuva u buradi od hrastovine, što joj daje smeđu boju nalik viskiju i ponekad opor ukus. Takođe, sve je bolja što je starija.