Srbija treba da postane članica Svetske trgovinske organizacije ne samo zbog toga što je to uslov za članstvo u Evropskoj uniji, već ponajpre zato što STO postavlja globalna pravila za slobodnu i otvorenu trgovinu, što su pravila ista za sve članice, velike i male države i što svi uživaju jednake mehanizme zaštite svojih prava. Globalna trgovina postoji, a ekonomije su toliko povezane da je taj proces nemoguće zaustavili ili vratiti, rečeno je između ostalog na panelu posvećenom učlanjenju Srbije u STO, održavnom u beogradskom Medija centru u utorak.
Jedan od preduslova za zatvaranje poglavlja 30 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, nije samo člnastvo Srbije u STO, već i određena dužina trajanja tog člnastva, na osnovu koga bi se moglo proceniti da li se Srbija pridržava svojih obaveza.
Bivša stalna predstavnica Srbije u STO, Bojana Todorović, rekla je da u današnje vreme "populističkih izazova međunarodnoj trgovini", populisti žele da smanje važnost te trgovinske organizacije.
"Članstvo u STO daje mogućnost malim zemljama da prihvatanjem opštih pravila trgovanja zaštite i svoja prava i robu plasiraju na druga tržišta pod jednakim uslovima", rekla je Todorović.
Od 194 članice Ujedinjenih nacija, samo 21 nisu članice STO. U državama članicama STO živi preko sedam milijardi ljudi i pokriveno je 98 odsto svetske trgovine.
"Srbija za ulazak u STO treba da prihvati opšte pravilo te organizacije o prometu sve robe bez ograničenja. To podrazumeva i promet genetski modifikovanih organizama (GMO), ali se kasnije mogu propisati posebni uslovi za uvoz, izvoz i uzgajanje takvih biljaka kao što su to uradile druge države", objasnila je Todorović.
Objašnjeno je da je sporno to što je Srbija u potpunosti zabranila promet GMO robe, umesto da je ostavila sebi mogućnost da pojedinačno dozvoljava takav promet.
Bojana Todorović je nastavila da su mnoge zemlje, posle ulaska u STO višestruko uvećale izvoz. Kao jedan od primera navela je Makedoniju, koja je od 2009. do 2014. godine vrednost izvoza sa 1,9 milijardi podigla na 3,1 milijarde evra.
Kada poluproizvodi stižu iz raznih zemalja - šta je domaći proizvod?
Todorović je da je Srbija 2005. godine otvorila postupak pregovaranja o pristupanju STO i od tada završila pregovore sa većinom članica, osim sa nekoliko zemalja među kojima su SAD, Ukrajina i Rusija.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Predag Bjelić istakao je da su države još u 15. veku shvatile da ne mogu da se razvijaju bez otvorenih ekonomija.
Kao i u svakom sistemu, i u međunarodnoj trgovini važno je da postoje pravila, da ih sve učesnice procesa znaju i da mogu da se kreću u tim okvirima i procenjuju kakve koristi mogu da imaju u sistemu, rekao je on.
„Pre samo jednog veka države su krile svoje carinske sisteme, trgovci nisu znali sa čim će se na granici sresti. Lako zaboravljamo šta je bilo u prošlosti“, rekao je Bjelić i ocenio da je STO najvažnija organizacija u oblasti svetske trgovine. „Da to nije tako, ne bi najveće zemlje bile njene članice – SAD, EU, ali i Kina, Rusija itd“.
On je podsetio da te države nemaju međusobne trgovinske ugovore, već da se sve reguliše u okviru STO i da je ona osnov njihove saradnje. STO je bonton međunarodne trgovine, znate kako se roba carinski vrednuje, kako se postupa sa njom, znate da ne smete da vršite diskriminaciju partnera unutar STO... „Danas se ne može desiti da vaša roba bez razloga bude vraćena sa granice ako ste član STO“, rekao je Bjelić.
Socijalistička Jugoslavija je još 1966. godine pristupila Opštem sporazumu o trgovini i carinama (GATT) koji je prethodio STO jer je shvatila prednosti članstva u tim svetskim organizacijama. Godinu dana ranije sprovela je reforme i uvela tržišnu ekonomiju. „To je važna lekcija iz prošlosti", rekao je Bjelić.
Danas zemlje ne mogu same efikasno da regulišu međunarodnu trgovinu, probale su ranije bilateralnim sporazumima, ali se pokazalo da to ne funkcioniše. Današnja privreda je poromenjena i to nikako ne bilo rešenje, rekao je Bjelić i podsetio da danas dominira trgovina na poluprozovidma, da postoje globalni prouzvodni lanci, da se delovi proizvde u razičitim zemljama i onda pre prodaje sklapaju u jednoj. „Populsiti traže da se razvijaju samo domaći prozvodi, ali danas kad se delovi nabaljaju spolja, teško možete da dokažete domaću prirodu prizvoda“, rekao je on.
"Zatvorili bismo granice, ali da druge ostanu otvorene"
Morate da budete integrisani u globalni proizvdni lance da biste izvozili uspešno. To je veromna bitno za male privrede, jer su same po sebi ograničene – malo tržište, mala teritorrija, ograničene sirovine… „One ne mogu ne samo da se razvijaju, nego ni da prežive same bez te međunarodne interakcije. STO im pruža sistem mnogo veće zaštite, nego što bi je imali kad bi pravile bilateralne sporazume sa velikim zemljama, objasio je Bjelić.
Predstavnik Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije iz Brisela Karlos Gimeno Verdeho takođe smatra da je za Srbiju važna veza između članstva u STO i procesa ulaska u EU. Govoreći o protekcionizmu koji zagovaraju populisti, on je rekao da su oni obično u pravu kada govore o problemima, ali da definitivno nisu u pravu kada nude rešenja.
„To nije ništa novo, to postoji godinama. Danas ima dosta članica STO koje mu nisu sklone i koje zagovaraju da im treba prostor za politiku, ali samo za njih same, ne i za druge“.
Populistički glasovi za protekcionizam, nastavio je, bazirani su na hipokriziji:. Imam probleme, puno ljudi, poplavljeni smo uvozom – zatvorićemo granice i sačuvaćemo poslove kod kuće. Ali u isto vreme traže da budu otvorene granice napolju kako bi prodavali svoje proizvode, rekao je Verdeho.
Zatvaranje granica, podsetio je, nije u prošlosti nikad dalo dobre rezultate.
"Globalizacija je tu, ona neće stati. Kompanije se integrišu, ne možete ih zatvoriti u granice“, ocenio je Verdeho.
I on je rekao da Srbija mora da se saglasi sa odredbom koja se odnosi na GMO. "Puna zabrana prometa i kultivacije GMO nije u skladu sa pravilima STO. Možemo da se saglasimo da zemlja ima određeni period tranzicije", rekao je Verdeho.
STO je potrebna nezavisno od integracija u EU
Bez obzira na pristupanje Srbije Evropskoj uniji, STO je potrebna Srbiji, kako bi regulisala odnose sa najznačaj partnerima sa većinom zemalja, kako bi ona primenjivala pravila i kako bi se prema njoj primenjivala pravila, poručili su govornici.
Kada ste članovi kluba, učestvujete u pravljenju pravila kluba i možete nešto da učinite. Kada niste, onda samo utiču na vas. Zahvaljujući merama zaštite unutar STO, i drugi moraju da poštuju pravila prema vama. Ako niste – ne moraju, zaključeno je.