Nedavne pucnjave izmedju belačkih policajaca i crnaca širom SAD kao i protesti koji su izbili posle njih ponovo su otvorili stare rane i izneli na videlo rasnu nejednakost u američkom društvu. Sada, novi dokumentarni film namenjen prvenstveno mladima pokušava da otvori dijalog o nekim od najosetljivijih pitanja u američkoj kulturi.
Film “Ja nisam rasista – zar ne?” prati 12 njujorških srednjoškolaca tokom devet meseci, dok učestvuju u vežbama i ponekad teškim diskusijama koje direktno razmatraju predrasude sa kojima se suočavaju na dnevnoj bazi.
Film nije u bioskopima već se prikazuje isljučivo grupama mladih ljudi i njihovim roditeljima. Rediteljka filma, Ketrin Viginton Grin, kaže da film često teže pada roditeljima nego deci.
“Oni vide kako deca možda idu na igranke ili imaju prijatelje koji su druge rase i misle – “dobro je, oni su sve to razrešili.” Ali tokom snimanja ovog filma mi smo uvideli da deca nisu to razrešila i da ne razgovaraju o tome sa svojim porodicama.”
Film je više puta prikazan u srednjoj školi Vudro Vilson, velikoj, multikulturalnoj državnoj školi u prestonici, Vašingtonu. Direktorka Kimberli Martin smatra da je njenim učenicima bilo potrebno da ga vide.
“Od svog prvog dana u ovoj školi, nisam mogla da verujem da postoje učionice gde su svi djaci Afroamerikanci, ili svi Latinoamerikanci a onda učionice koje su potpuno belačke.”
Učenik Džejms Sarokin slaže se da raznovrsna školska populacija nije garancija rasne integracije.
“Mislim da se iskreno rečeno bela deca uglavnom druže sa belom decom, a crnci druže sa drugim crncima, generalno.”
Film je ubedio učenika Amilkara Vilsona da je razgovor o rasnim pitanjima najbolji način da se suoče sa njima. Medjutim, on priznaje da je razgovor o rasi i dalje težak.
“Mislim da je to deo koji me najviše plaši… Znam da postoji rasni problem u ovoj zemlji ali činjenica da se ljudi ne osećaju komforno pričajući o tome znači da smo skoro podsvesno zadovoljni takvim stanjem, da nam ne smeta što se to dogadja”
“Shvatam da je teško da čujete da ste urodjeni rasista zbog nečega što ne možete da kontrolišete, ali zar nije još gore da vas neko smatra manje vrednim od ostalih, zbog boje kože sa kojom ste se rodili", kaže učenica Isabel Suarez.
Učenici u srednjoj školi Vilson formirali su grupu nazvanu “Zajedničke tačke” da bi podstakli interakciju i razgovor medju studentima različitog kulturnog porekla.