Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da je sa srpskim premijerom razgovarao o zahtevu ruske strane u vezi statusa osoblja u srpsko-ruskom humanitarnom centru i da će odluku o tome doneti vlada, ali da on lično smatra da zaposlene u tom centru treba tretirati kao pripradnike drugih organizacija koji se bave sličnim delatnostima.
Srbija nastavlja svoju igru balansiranja izmedju Moskve i Brisela. Beograd sa se sa jedne strane zaklinje u večito prijateljstvo sa Rusijom, ovoga puta materijalizovano u najavljenoj kupovini nešto modernog oružja, dok istovremeno upadljivo odbija da izjednači status ruskih spasilaca iz baze u Nišu sa osobljem NATO. Zapadni političari ne reaguju oštro na ovakve srpske poteze i nadaju se da će pristupni mehanizmi ukrojiti srpski evropski put što Srbiji, za sada, ostavlja prostora za tešnju saradnju sa Moskvom.
"Premijer Aleksandar Vučić i ja razgovarali smo o zahtevu ruske strane u pogledu statusa i tretmana osoblja angažovanog u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu. Dogovoreno je da Vlada Srbije istraži uporedno sva prava i obaveze države prema humanitarnim centrima i njihovom osoblju i nakon toga donese ispravnu odluku, u interesu Srbije," izjavio je Nikolić.
Tokom svoje posete prošle nedelje Beogradu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov preneo je da Moskva očekuje da taj centar, odnosno ljudi koji u njemu rade u Srbiji imaju sve privilegije koje su dodeljene NATO-u, što između ostalog, podrazumeva i oslobađanje od plaćanja taksi, komunalnih usluga i putarina.
Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke kaže da ne vidi da postoje uverljivi razlozi za odobrenje diplomatskog statusa za rusko osoblje u Nišu i da će srpska vlada verovatno uzeti u obzir zabrinutost koju su izrazle zapadne diplomate, te da će se uzdržati od pozitivne odluke o ovom pitanju.
"Ali izgledi su da će humanitarni centar u Nišu biti oslobođen od srpskih carinskih nameta," izjavio je Brusis za Glas Amerike.
Vlade Radulović, direktor Atlantskog saveta Srbije kaže da bi se pozitivnom odlukom po pitanju statusa Centra, Srbija ponovo udaljila jedan korak od sprovođenja politike EU koja je naše strateško opredeljenje.
"Postoje izvesni nagoveštaji da će službenici Humanitarnog centra u Nišu dobiti diplomatski status, iako je za sada taj formalni čin prolongiran više puta. Međutim, kada govorimo o ovom pitanju, veoma je bitno da pre svega znamo na koliki broj osoba se odnosi pitanje statusa tj. koliko bi predstavnika ili osoblja pomenutog Centra nosilo diplomatski status. To je informacija koju niko otvoreno ne saopštava," kaže Radulović.
Premijer Vučić je najavio da će putovati u Moskvu u sredu kako bi potpisao ugovor o kupovini šest lovaca MiG-29, ali analitičarrima nije jasno odakle će Srbija finansirati ovakav poduhvat, navodeći da se priča o kupovini aviona uvek poteže nekako pred izbore.
"Rusija nudi MiG-ove 29 stare dobrih tridesetak godina, i to navodno jedan MiG-a 29 verzija 9-12 (NATO oznaka Fulcrum-A), 3 MiG-a 29 verzija 9-13 (NATO oznaka Fulcrum-C) i dva dvosjeda verzija 9-51 (MiG-29UB, NATO oznaka Fulcrum B). Oni su do sada bili u 31. gardijskom lovačkom avijacijskom puku u vazduhoplovnoj bazi Milerovo i nisu baš skoro bili na remontu. Štaviše, sasvim je izvesno da im je remont apsolutno neophodan u roku od naredne dve godine, " kaže Lidija Knežević, analitičar portala "OBRIS - Obrana i sigurnost".
Ostaje nejasno gde i kako će Vlada Srbije nabaviti novac za kupovinu novih aviona. Po projekciji budžeta za sledeću godinu ministarstvu odbrane pripalo je oko 478,5 miliona evra, što je za 13,5 miliona više nego ove godine. Većina tih sredstava biće potrošena za plate zaposlenih i razna druga davanja, dok je, s druge strane, drastično smanjena stavka za naoružanje i vojnu opremu – s postojećih 15,7 miliona evra u 2016. za ovu je stavku u 2017. namenjeno je tek 1,75 miliona evra.
Ministar odbrane Zoran Đorđević najavio je da će Vlada Srbije krajem ovog meseca dodeliti dodatna sredstva za odbranu (možda čak oko 10 milijardi dinara) kako bi se premostili problemi nedovoljnog finansiranja opremanja u 2016. godini. Ta dodatna sredstva biće namenjna za nabavu lovačkih aviona, helikoptera, radarske opreme, optoelektroničkih uređaja, telekomunikacijske i druge opreme.
"Tokom rasprave u Narodnoj skupštini Srbije, premijer Vučić u nekoliko je navrata spomenuo kako će se iz suficita republičkog budžeta (čiji bi se konačan iznos trebao znati krajem januara) finansirati nabavka naoružanja za Vojsku Srbije, a posebno lovački avioni iz Rusije. No, iz kojih sredstava će se finansirati održavanje postojeće opreme i naoružanja, uključujući tu i postojeću vazduhoplovnu tehniku Vojske Srbije, Vučić se nije izjašnjavao," navodi Knežević iz Obrisa.
Knežević objašnjava da Rusiji s jedne strane odgovara da kroz pošiljku naoružanja za Srbiju činovnicima u Briselu poruči kako ih „ne šiša ni pola posto“, pitanje je odgovara li Srbiji, koja upravo pregovara o punopravnom članstvu u EU, takva konfrontacija s pregovaračima na drugoj strani evropskog stola.
"Jer bez obzira na višestruku naslonjenost na Rusiju, Srbija je do sada u nekoliko navrata pokazala da voli da joj jedna noga bude u Moskvi, a druga u Briselu, Berlinu ili Parizu. Baš kao što bi volela i da na aerodromu na Batajnici u jednom redu stoje ruski MiG-ovi, a u drugom – Airbusovi helikopteri," rekla je Knežević.