Iako se u proteklih šest meseci povećao broj ljudi koji imaju negativan stav prema migrantima, ipak većina građana Srbije i dalje ima pozitivan odnos prema izbeglicama, njih 47 odsto, pokazuju rezultati drugog istraživanja o stavovima građana Fondacije Ana i Vlade Divac uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Drugo istraživanje stavova građana Srbije prema izbeglicama i izbegličkoj krizi sprovedeno je tokom decembra 2016. u okviru projekta "Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu".
Učestvovalo je 2,792 ispitanika iz sedam opština najviše pogođenih izbegličkom krizom - Subotica, Šid, Lajkovac, Sjenica, Tutin, Preševo, Dimitrovgrad.
„U proteklih šest meseci, između prvog i drugog istraživanja, veliki procenat ispitanika je imao direktan kontakt sa izbeglicama i migrantima. To objašnjava manji broj neopredeljenih u stavovima, i malo veći broj onih koji sada imaju negativan stav prema izbeglicama i migrantima. Ipak, preko 90 odsto ispitanika u opštinama na jugu Srbije i dalje ima pozitivan stav prema izbeglicama i migrantima, “, rekao je Miloš Živković, koordinator projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac.
Porast onih koji su negativno nastrojeni prema izbeglicama objašnjava se činjenicom da su neutralni ispitanici s protokom vremena i dužim zadržavanjima migranata izgradili negativan stav.
"Sve opštine osim Sjenice, Tutina i Preševa imaju povećanje negativnog stava prema migrantima. Postoji verska komponenta, tu je većinsko muslimansko stanovništvo, zbog čega su izbeglice tu bolje prihvaćene," navodi Marko Lazović, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja ProPozitiv.
On dodaje i da velika većina ispitanika smatra da je Srbija bolje prihvatila izbeglice i migrante u odnosu na druge zemlje sa Balkanske rute.
Na pitanje "Šta prvo pomislite kada se kaže izbeglice", 60 odsto ispitanika navelo je da saosećaju sa migrantima i da im je žao šta doživljavaju. Međutim u mnogo manjem broju bili su zastupljeni i negativni odgovori poput "ne mogu da ih gledam, gade mi se", te je 50-60 ispitanika od 2,792 anketiranih imalo taj izrazito negativan stav.
Ivan Gerginov rezultate istraživanja ocenio je očekivanim, a da su problemi koji su se pojavljivali i ličili na ksenofobiju kod nas "usamljeni slučajevi".
"Mislim da je razlog za ove što im se izbeglice gade u velikoj meri neinformisanost, a glavna mera borbe protiv takvog stava je stav medija po tom pitanju. U ovoj oblasti ne bi trebalo da bude senzacionalističkog izveštavanja," objašnjava Gerginov.
Novinarka RTS koja prati migrantsku krizu Jovana Ðurović smatra da se odnos ljudi prema izbeglicama promenio jer se promenila i struktura izbeglica, odnosno, da većina njih više nisu Sirijci, žene i deca, već "mladi muškarci koji prave nered, puštaju muziku, ne mogu da se šetaju psi, deca da idu u školu".
"Promena u strukturi izbeglica prosto je vidljiva i možda je povišena netolerancija zbog toga što to nisu više ranjive grupe ljudi", rekla je Ðurović. Kao primer ona podseća na nedavni incident u Obrenovcu, na kojem se videlo da mediji treba da budu oprezni i veoma pažljivo i savesno da izveštavaju o migrantskoj krizi.
Incident u Obrenovcu se desio krajem januara kada su lokalni stanovnici optužili četiri migranta za napad na mladu majku koja je šetala bebu u kolicima. Ceo događaj izazvao je burne reakcije na društvenim mrežama, a pojedini mediji su dosta spektakularno izveštavali o navodnom napadu. Mogle su se čuti uvrede na račun migranata i onih koji im pomažu.
Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice je tada reagovao i objasnio da je neophodno sačekati kraj istrage.
"U međuvremenu bi bilo više nego poželjno da se izbegne zapaljiva retorika, poput kriminalnih radnji, kriminalnih aktivnosti, pustimo nadležne da završe posao, da ovo ne ode u smeru ka ksenofobiji i ka problemima kojima sada zaista nema mesta," poručio je Mišković.