Stejt Department ocenjuje da se u Srbiji nedovoljno poštuju verske slobode jer ih ograničavaju Ustav i zakoni.
Verska netrpeljivost je široko rasprostranjena, a u nekim zemljama nema slobode veroispovesti, zaključak je novog izveštaja Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu 2011. U izveštaju se takodje navodi da se u odredjenim delovima sveta ljudi i danas hapse zbog svojih verskih uverenja.
Američka ambasadorka za medjunarodne verske slobode, Suzan Džonson Kuk, predstavila je izveštaj o stanju verskih sloboda u svetu 2011.
"U odredjenim zemljama, pojedinci završavaju u pritvoru ili zatvoru zbog svojih verskih uverenja. U Iranu, pastoru Nadarkaniju preti smrtna kazna samo zbog njegove veroispovesti. Vlada i dalje drži u pritvoru više od 100 bahajaca, uključujući i sedmoro njihovih poglavara. Njihove zatvorske kazne zbog špijunaže u korist Izraela, uvrede verskih svetinja i propagande protiv sistema, na kratko su bile smanjene, da bi ponovo bile produžene na 20 godina.”
Kuk ističe da neke zemlje sve više koriste zakone protiv bogohuljenja da bi ograničile verske slobode. U Saudijskoj Arabiji blasfemija protiv vahabijske verzije islama je kažnjiva smrću.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton, naglasila je značaj verskih sloboda govoreći u Karnegijevoj zadužbini za medjunarodni mir u Vašingtonu.
"Skretanje pažnje na verske slobode je posebno urgentno kada pogledamo globalnu sliku i postavimo pitanje da li se verske slobode povećavaju ili smanjuju? Odgovor je otrežnjujući: više od milijardu ljudi živi pod vladama koje sistematski suzbijaju verske slobode. Nove tehnologije pružaju represivnim režimima dodatno orudje za suzbijanje slobode veroispovesti. Pripadnici verskih zajednica koji su već dugo pod pritiskom, ocenjuju da taj pritisak raste.”
U izveštaju se navodi da su najvećoj represiji izložene manjinske verske grupe, kao što su bahajci i sufiti u Iranu, hrišćani u Egiptu, ahmadi u Indoneziji i Pakistanu, muslimani u velikom broju zemalja, tibetanski budisti, hrišćani i ujguri u Kini i Jevreji u mnogim delovima sveta.
Hilari Klinton ističe da odsustvo verskih sloboda stvara klimu straha i sumnje koja otežava nacionalni napredak, i može da ima posledice po bezbednost zemlje u kojoj se krše verska prava.
"Srbija ne poštuje verske slobode"
Stejt Department ocenjuje da se u Srbiji nedovoljno poštuju verske slobode jer ih ograničavaju Ustav i zakoni, a ni vlada ih ne poštuje u praksi. U Srbiji ne postoje ograničenja po pitanju religijskih uverenja ali su ona prisutna u praktikovanju veroispovesti. Kako je ukazano, u Srbiji su zabeleženi slučajevi "društvenog maltretiranja i diskriminacije" zbog verskih ubeđenja. Lideri manjinskih vjerskih zajednica i dalje prijavljuju fizičke napade, vandalizam, govor mržnje, i negativne medijske napise, navodi se u izveštaju. Srbija je inače jedina zemlja regiona za koju je ocenjeno da nedovoljno poštuje verske slobode.
Državni sekretarijat je bolju ocenu dao Kosovu, navodeći da kosovska vlada u praksi generalno poštuje verske slobode, a zaštitu pružaju i Ustav i zakoni Kosova. U izveštaju se ističe da nije zabeležen trend niti poboljšanja niti pogoršanja verskih sloboda ail je konstatovano da su zabeleženi slučajevi “društvenog maltretiranja i diskriminacija zbog verskih ubedjenja.” Navedeni su primeri skrnavljenja spomenika na jevrejskom groblju u Prištini i slučajevi kradja i vandalizma upereni protiv Srpske pravoslavne crkve, kao i “izolovani slučajevi kamenovanja autobusa u kojima Srbi dolaze na verska mesta na Kosovu.”
U delu izveštaja o Crnoj Gori navodi se da se ustav i zakoni štite verske slobode a da ih je vlada generalno poštovala, te da nije zabeležen trend niti ka poboljšanju niti pogoršanju zaštite verskih sloboda. Stejt Department konstatuje da i dalje postoje napetosti u odnosima Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve i da se između sledbednika i sveštenstva te dve crkve nastavljaju nesuglasice.
Američka ambasadorka za medjunarodne verske slobode, Suzan Džonson Kuk, predstavila je izveštaj o stanju verskih sloboda u svetu 2011.
"U odredjenim zemljama, pojedinci završavaju u pritvoru ili zatvoru zbog svojih verskih uverenja. U Iranu, pastoru Nadarkaniju preti smrtna kazna samo zbog njegove veroispovesti. Vlada i dalje drži u pritvoru više od 100 bahajaca, uključujući i sedmoro njihovih poglavara. Njihove zatvorske kazne zbog špijunaže u korist Izraela, uvrede verskih svetinja i propagande protiv sistema, na kratko su bile smanjene, da bi ponovo bile produžene na 20 godina.”
Kuk ističe da neke zemlje sve više koriste zakone protiv bogohuljenja da bi ograničile verske slobode. U Saudijskoj Arabiji blasfemija protiv vahabijske verzije islama je kažnjiva smrću.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton, naglasila je značaj verskih sloboda govoreći u Karnegijevoj zadužbini za medjunarodni mir u Vašingtonu.
"Skretanje pažnje na verske slobode je posebno urgentno kada pogledamo globalnu sliku i postavimo pitanje da li se verske slobode povećavaju ili smanjuju? Odgovor je otrežnjujući: više od milijardu ljudi živi pod vladama koje sistematski suzbijaju verske slobode. Nove tehnologije pružaju represivnim režimima dodatno orudje za suzbijanje slobode veroispovesti. Pripadnici verskih zajednica koji su već dugo pod pritiskom, ocenjuju da taj pritisak raste.”
U izveštaju se navodi da su najvećoj represiji izložene manjinske verske grupe, kao što su bahajci i sufiti u Iranu, hrišćani u Egiptu, ahmadi u Indoneziji i Pakistanu, muslimani u velikom broju zemalja, tibetanski budisti, hrišćani i ujguri u Kini i Jevreji u mnogim delovima sveta.
Hilari Klinton ističe da odsustvo verskih sloboda stvara klimu straha i sumnje koja otežava nacionalni napredak, i može da ima posledice po bezbednost zemlje u kojoj se krše verska prava.
"Srbija ne poštuje verske slobode"
Stejt Department ocenjuje da se u Srbiji nedovoljno poštuju verske slobode jer ih ograničavaju Ustav i zakoni, a ni vlada ih ne poštuje u praksi. U Srbiji ne postoje ograničenja po pitanju religijskih uverenja ali su ona prisutna u praktikovanju veroispovesti. Kako je ukazano, u Srbiji su zabeleženi slučajevi "društvenog maltretiranja i diskriminacije" zbog verskih ubeđenja. Lideri manjinskih vjerskih zajednica i dalje prijavljuju fizičke napade, vandalizam, govor mržnje, i negativne medijske napise, navodi se u izveštaju. Srbija je inače jedina zemlja regiona za koju je ocenjeno da nedovoljno poštuje verske slobode.
Državni sekretarijat je bolju ocenu dao Kosovu, navodeći da kosovska vlada u praksi generalno poštuje verske slobode, a zaštitu pružaju i Ustav i zakoni Kosova. U izveštaju se ističe da nije zabeležen trend niti poboljšanja niti pogoršanja verskih sloboda ail je konstatovano da su zabeleženi slučajevi “društvenog maltretiranja i diskriminacija zbog verskih ubedjenja.” Navedeni su primeri skrnavljenja spomenika na jevrejskom groblju u Prištini i slučajevi kradja i vandalizma upereni protiv Srpske pravoslavne crkve, kao i “izolovani slučajevi kamenovanja autobusa u kojima Srbi dolaze na verska mesta na Kosovu.”
U delu izveštaja o Crnoj Gori navodi se da se ustav i zakoni štite verske slobode a da ih je vlada generalno poštovala, te da nije zabeležen trend niti ka poboljšanju niti pogoršanju zaštite verskih sloboda. Stejt Department konstatuje da i dalje postoje napetosti u odnosima Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve i da se između sledbednika i sveštenstva te dve crkve nastavljaju nesuglasice.