Iako je prošle nedelje, posle prvog susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija bilo najavljeno da se ove nedelje nastavlja tehnički dijalog, poslednja Hotijeva objava na Fejsbuku u zbunila je javnost u Srbiji.
"Ne postoji tehnički dijalog. Postoji dijalog samo o konačnom sporazumu o međusobnom priznavanju i normalizaciji odnosa dveju zemalja", napisao je Hoti.
Tim povodom bivši šef Pregovaračkog tima Srbije za razgovor sa Kosovom Borko Stefanović kaže da premijer Kosova poručuje da Prištini nije bitno ono što je srpskoj strani bitno, a to je da odredbe Briselskog sporazuma zažive na terenu, pre svega Zajednica srpkih opština, ili sporazumi o katastru, matičnim knjigama, priznavanju diploma.
“Tako da ono što on kaže u stvari je – sve su to gluposti i nepotrebne stvari, daj da mi dogovorimo kako će Srbija da prizna nezavisnost Kosova. To je za albansku stranu očigledno najvažnija stvar, ali tu i jeste tačka lomljenja svih sporazuma. Dakle ono što albanska strana mora da prihvati i da razume ako želi da imamo uspešan dijalog – to je da je ta tačka nešto oko čega se nikada nećemo složiti. Dakle, potrebno je sve drugo regulisati i ne vidim zašto ne bismo sve druge stvari regulisali i omogućili normalan život i funkcionisanje ljudi”, kaže Stefanović i ocenjuje da je ta izjava Hotija slična svakoj izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, s tim što Vučić, dodaje sagovornik Glasa Amerike, za razliku od Hotija nema u parlamentu odobren bilo kakav plan za pregovore.
Ne propustite: "Vučić bio dečko koji obećava, sad je dečko koji ne izvršava"Govoreći o tehničkom dijalogu koji se vodi u pozadini visokog političkog dijaloga, Stefanović kaže da je u vreme kada je on bio šef Pregovaračkog tima, to bio dijalog o stvarima koje se tiču života ljudi. Jedna od njih je i pitanje nestalih – o čemu se se, kako kaže, uvek pričalo u svakoj formi dijaloga od kada se između Beograda i Prištine razgovara.
Reč je o nešto manje od 1.500 nestalih, od kojih je više Albanaca nego Srba.
“Međutim, ne postoji očigledno politička volja da se ide do kraja. Isto tako, lako je za domaću upotrebu i za domaće birače reći – mi hoćemo da se rasvetli sudbina nestalih. Međutim kada dođe do toga da imate sumnje gde se nalaze ostaci tih ljudi, i jedna i druga strana dosta mršavo i slabo time raspolažu… Dosta slabo se o tome priča zato što i jedna i druga strana imaju samo neke neproverene, često vrlo nepotkrepljene podatke.“
Ne propustite: Porodice pozdravljaju razgovor o nestalima, ali ne očekuju mnogoNa poruku Aleksandra Vučića u Briselu da je Srbija spremna da se izađe u susret albanskim zahtevima o tome gde se nalaze nestali, Stefanović ocenjuje da bi Vučić ono što nudi Prištini trebalo pre svega da omogući samim građanima Srbije koje su nadgledale bezbednosne službe.
“Suštinski jedna propagandistička, politikantska izjava gde Aleksandar Vučić nudi ono što ne može da nudi i traži ono što ne može da dobije. Ja bih to tako nazvao. On u stvari poručuje – mi ćemo otvoriti naše arhive ako vi otvorite vaše. Tu je albanska strana u problemu zato što im ne pada na pamet da otvore arhive OVK, ako uopšte takve ozbiljne arhive postoje. A sa druge strane ono što je meni lično, kao građaninu Srbije, bilo zanimljivo da Vučić nudi kosovskoj delegaciji otvaranje naših bezbednosnih arhiva, a to našim građanima nije ponuđeno i nije omogućeno", ukazuje Stefanović.
Napuštanje ideje razmene teritorija
Sagovornik Glasa Amerike kaže da je dobro što Evropska unija ponovo preuzima dijalog Beograda i Prištine u svoje ruke, jer se time, ocenjuje Stefanović, definitivno napušta ideja razmena teritorija koju su Vučić i Tači pokušali da dogovore.
Ne propustite: Da li su SAD prepustile dijalog Evropi i kako to može da utiče na rešenje pitanja Kosova?“Dublje, snažnije uključivanje EU jeste u najvažnijem smislu odbacivanje tog ćorsokaka diplomatskog, zato što pregovori o razmeni teritorija definitivno otvaraju Pandorinu kutiju i ono što Vučić pokušava da obmane našu javnost jeste da ako nećete razmene teritorija, onda hoćete priznanje celog Kosova. To nije tačno”, kaže Stefanović i zaključuje da Srbija mora da legitimizuje svoje pravo da formalno-pravno, međunarodno i diplomatski ne prizna nezavisnost Kosova.