U Muzeju holokausta u Vašingtonu juče je održan veliki skup povodom 15. godišnjice masakra u Srebrenici. Jedan od učesnika bio je američki ambasador za pitanja ratnih zločina, Stiven Rep, kome je u nekoliko navrata postavljeno pitanje zbog čega je Obamina administracija, po svemu sudeći, odstupila od politike uslovljavanja Beograda da saradjuje sa Haškim tribunalom, što se pre svega odnosi na hapšenje optuženika Ratka Mladića. U izjavi za naš program, ambasador Rep je izneo uverenje da će Srbija nastaviti da saradjuje sa Haškim sudom i izrazio nadu da će se general Mladić, kome se pripisuje najveća odgovornost za genocid u Srebrenici, uskoro naći u Hagu.
Odgovarajući na pitanje da li Vašington zaista vodi „mekšu“ politiku prema Srbiji kada je reč o pitanju saradnje sa tribunalom u Hagu, ambasador Stiven Rep se osvrnuo na dosadašnje rezultate Beograda.
„Mislim da je u pitanju to što Srbija obavlja bolji posao, i to smo svakako videli pre dve godine, kada se promenila vlada, došlo je do neposredne akcije hapšenja Radovana Karadžića. Svakako postoje veoma predani pokušaji policije i službi bezbednosti da tragaju za podacima koji će dovesti do hapšenja Mladića i Hadžića. Mi ih aktivno podržavamo i podstičemo da urade više, pružamo pomoć, uputili smo agente FBI da im tamo pomognu i nastavićemo da to radimo, ali mislimo da treba dati pohvale tamo gde su zaslužene, i aktivnost je bolja. S druge strane, ti ljudi još nisu uhapšeni, rad na hapšenju treba da se nastavi i to je važno za budućnost Srbije, njenu integraciju u EU i učešće u evroatlantskoj zajednici da se saradnja nastavi do dana kada će biti uspešna“.
Na panelu u Muzeju Holokausta, ambasador Rep je izjavio da se u ovom trenutku u regionu ulažu intenzivni napori na hvatanju generala Mladića, i izrazio nadu da će se Mladić naći pred sudom u roku od nekoliko meseci. Ambasadora Repa pitali smo na čemu zasniva svoj optimizam:
„Za vreme posete regionu, ne samo u Srbiji, već i Bosni i Hercegovini, čuo sam i stekao utisak da se više radi na hvatanju Mladića, tako da sam tamo naišao na optimizam, i samo prenosio taj utisak. Znamo da je prošlo mnogo vremena i bilo bi veoma lepo za pravdu da se to hapšenje dogodi, ali svakako ljudi sa kojima sam ja razgovarao su govorili o tome sa većim optimizmom nego ikada ranije“.
Rep smatra da je u okviru generalnih nastojanja na sprečavanju genocida u budućnosti potrebno ojačati institucije za medjunarodnu pravdu.
„Imajmo na umu da, kada su se ti zločini dogodili, nije bilo efikasnih medjunarodnih institucija za sprovodjenje pravde, a ja sam uveren da, ako postoji efikasna istraga i tužilaštvo, mnogi zločini mogu da se spreče. Društva sa dobrim sistemom sprovodjenja reda i zakona imaju zločine, ali daleko manje, nemoguće je da politički lideri ubiju milione, ili hiljade ljudi, kao u slučaju Srebrenice, i prodju nekažnjeno… I to se promenilo posle Srebrenice, kada su ljudi kao što je Milošević, Čarls Tejlor, Žan Kambanda, i drugi privedeni pravdi, jednačina je počela da se menja, ne dovoljno, jer medjunarodne institucije još nisu dovoljno snažne, ali treba da budu ojačane. Za sve nas političare, gde god da se nalazimo, važno je da oglasimo uzbunu kad se nešto tako dogodi i obelodanimo, imenujemo ljude koji čine zločine, osudimo ih na doživotnu kaznu zatvora i pošaljemo upozorenje kako bi se sprečili budući zločini. To smo tek počeli da radimo posle Srebrenice“.