Nekoliko dana posle posete visokog američkog zvaničnika Dereka Šolea, u Beograd je doputovao Stjuart Pič, specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan, koji je nedavno bio na Kosovu. Prema nezvaničnim informacijama, Srbiju i Kosovo će ove nedelje posetiti i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak. Kako je objavio RSE, svrha njihove posete biće priprema za narednu rundu dijaloga.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da će do 20. januara primiti "veliku četvorku" stranih izaslanika koji se bave dijalogom, a mediji su ranije objavili da se posle praznika očekuje dolazak specijalnih izaslanika lidera Nemačke i Francuske Jensa Pletnera i Emanuela Bona. Oni su u septembru 2022. godine Vučiću i kosovoskom premijeru Aljbinu Kurtiju predstavili predlog Francuske i Nemačke za rešavanje pitanja Kosova, čiji sadržaj do danas nije poznat javnosti. Predlog je podržala i Evropska komisija.
Američki visoki zvaničnik Šole je u Beogradu istakao nekoliko stvari: da nije došao da postavlja ultimatume, da želi da podstakne dijalog Srbije i Kosova zasnovan na evropskom predlogu, i da Priština treba da ispuni ranije preuzetu obavezu i formira Zajednicu srpskih opština (ZSO).
Prema saopštenju iz Vučićevog kabineta, Kosovo je bilo tema i sastanka sa britanskim izaslanikom Pičom, a ključna poruka predsednika Srbije - da se formira ZSO.
Navodi se da je "Srbija posvećena očuvaju mira i stabilnosti na Kosovu, kao i da je spremna da nastavi dijalog kako bi se došlo do kompromisnog rešenja". Vučić je istakao važnost poštovanja do sada postignutih sporazuma.
Lord Pič je rekao da Ujedinjeno Kraljevstvo podržava proces dijaloga koji se vodi uz posredstvo Evropske unije. Ovom prilikom sagovornici su istakli važnost prisustva KFOR-a kao garanta bezbednosti, piše u saopštenju.
Česti dolasci međunarodnih izaslanika i pojačana aktivnost oko obnavljanja dijaloga dešavaju se nakon tenzičnog perioda na Kosovu, gde se Srbi još nisu vratili u institucije, i dijaloga koji se uglavnom bazirao na rešavanje akutnih napetosti. Vučić i Kurti su se poslednji put sreli u Briselu 21. novembra, kada su uz posredovanje evropskih zvaničnika, pokušavali da reše pitanje registarskih tablica.
Spoljnopolitički analitičar i novinar Boško Jakšić za Glas Amerike ocenjuje da učestale posete međunarodnih izaslanika ne garantuju rezultat.
"Mogli bi da kažemo u ovom trenutku da je ta frekvencija poseta, za sad, u obrnutoj srazmeri sa napredovanjem ka bilo kakvom dogovoru oko rešenja kosovskog pitanja. Čini mi se da stvari idu na dva paralelna koloseka: Amerikanci pritiskaju Kurtija oko ZSO, a istovremeno raste i pritisak na Vučića da, na ovaj ili onaj način, prizna određeni nivo suvereniteta Kosova, kako je to nedavno rekao Derek Šole. Evropljani odaju utisak da im odgovara da Amerikanci budu prvi koji će to tako otvoreno da kažu".
Ne propustite: Kosovo i Rusija u centru pažnje Šolea tokom posete BeograduJakšić dodaje i da ne vidi kako bi dijalog mogao da se pokrene ako je osnova za razgovore francusko-nemački predlog, koji je za premijera Kosova prihvatljiv, dok za predsednika Srbije nije.
"ZSO je u Beogradu proglašena kao jedan veliki cilj i njena realizacija se smatra i proglašava unapred velikom pobedom Srbije. Da li je to u praksi tako, sumnjam. Ali, čini mi se da je ZSO neka vrsta kamuflažne mreže, da bi Vučić dobio nešto čime može da se "pokrije" pred srpskom javnošću zarad toga da će prihvatiti neke druge planove koji se tiču Kosova, a koji su svi veoma nepopularni".
Jakšić zaključuje da su dve strane i dalje veoma daleko od sporazuma i da su "optimistične" prognoze da će sve biti završeno do proleća 2023. Ali, ne isključuje mogućnost iznenađenja jer su pregovori prekriveni velom tajne i javnost ne zna o čemu se priča.
Grenel: Kurti odbacuje evropske i američke predloge bez posledica
Bivši izaslanik Bele kuće za Kosovo Ričard Grenel izjavio je u intervjuu za RTS da je "veoma zabrinut zato što kosovski premijer odbacuje predloge EU i SAD bez posledica" i da će se to nastaviti dok ne bude pritiska SAD.
"Jasno je da smo mi od implementacije ekonomskih sporazuma, donošenja poslova mladim ljudima, otvaranja granica, došli do haosa, pa su NATO snage morale da se umešaju. Ta promena je Aljbin Kurti", istakao je Grenel, koji tvrdi da sada radi u privatnom sektoru.
On je poredio politiku administracija Donalda Trampa i Džoa Bajdena u vezi sa pitanjem Kosova i kazao da pod Bajdenom nisu potpisani novi sporazumi. Za vreme Trampa, predstavnici Srbije i Kosova potpisali su ekonomske sporazume i Vašingtonski sporazum koji su obe strane prekršile nekoliko godina kasnije - Kosovo apliciranjem za članstvo u međunarodnim organizacijama, Srbija nastavkom kampanje za povlačenje priznanja Kosova.
"Evropljani su tokom dugog perioda hteli da se prelaz Merdare otvori, ali nije bio otvoren dok se Amerikanci nisu umešali. Imali smo pod Trampom sporazum o slobodnoj trgovini, o direktnim letovima. Ništa od toga nije sprovedeno. ZSO je stari sporazum koji je trebalo da bude sproveden", napomenuo je Grenel.
On kaže da SAD "palicu prepuštaju Evropljanima".
Naglasio je da o francusko-nemačkom predlogu nema detalja i da obe strane moraju zahtevati više detalja.
"Ljudi neće potpisati ugovore koji samo obnavljaju prethodne ugovore. Francuska i Nemačka pokušavaju da uvedu novi sporazum, a bolje bi im bilo da se koncentrišu na implementaciju prethodnih dogovora", istakao je Grenel.