Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ruski novinari koji su nastavili da rade samostalno u zemlji, bili su pod velikim pritiskom. Tolikim da su mnogi bili primorani da odu.
Mihael Rubin, zamenik glavnog urednika istraživačke medijske kuće "Proekt", nastavio je da radi svoj posao izvan Rusije, kao i stotine drugih ruskih novinara koji su pobegli iz zemlje nakon ruske invazije na Ukrajinu. "Proekt" je 2021. stavljen na vladinu listu nepoželjnih organizacija, a njegovi novinari su označeni kao „strani agenti“.
Rubin je preživeo više godina pretnji zbog toga što je "Proekt" izveštavao o užem krugu predsednika Vladimira Putina, pre nego što je napustio Rusiju 2021. Najpre je visoki zvaničnik upozorio Rubina da je to što radi opasno. Zatim su nepoznati muškarci provalili u stan njegovih roditelja, uzvikujući: „Zar se tvoj sin ne stidi da rasproda domovinu?" Nakon toga je policija upala u Rubinov stan u junu 2021. i stavila njegov pasoš ispred njega.
"Shvatio sam to kao poruku i odlučio da posle toga ne rizikujem svoju sudbinu", rekao je Rubin.
Your browser doesn’t support HTML5
Ruski udar na medije
Ekaterina Fomina, novinarka istraživačkog portala “iStories”, takođe je napustila Rusiju. Ruske vlasti su 2021. godine taj medij označile kao stranog agenta, a dva dana pred rat dodat je na listu nepoželjnih organizacija.
Nakon što su u martu saznali da su na spisku, članovi redakcije “iStories” jednoglasno su odlučili da napuste Rusiju. Ali, prema rečima Fomine, napuštanje Rusije nikada nije bio njen plan. U početku joj je bilo neprijatno što su “iStories” označeni kao "nepoželjni." Ali to se ubrzo promenilo. Masovna ubistva u Buči, u Ukrajini, bila su prekretnica.
“Shvatila sam da neprijatelji naroda, kriminalci, ekstremisti i nepoželjni, nismo mi. Dakle, ne zanima me kako me Ruska Federacija zove, jer znam da su Rusija, njena vlada i vlast stvarni teroristi i neprijatelji naroda, a ne mi, ističe Ekaterina Fomina.
Organizacijama sa takozvane liste nepoželjnih zabranjen je rad u Rusiji, a oni koji nastave da im pomažu mogu se suočiti sa administrativnim kaznama ili krivičnim prijavama. Fomina kaže da se, uprkos rizicima, Rusi u zemlji obraćaju njenom timu.
“Zbog rata ljudi su preplašeni, ali su spremni da podele ono što znaju, pričaju priče o bezakonju koje se događa u Rusiji.”
Od kraja oktobra, najmanje 12 novinara se u Rusiji suočava sa optužbama u vezi sa njihovim izveštavanjem o ratu i preti im kazna do 10 godina zatvora. Galina Arapova, aktivista za medije i direktorka Centra za odbranu medija, kaže da Rusija namerno donosi nejasne zakone.
Ne propustite: Marina Ovsjanikova za Glas Amerike: Kolege sa državne televizije su uplašene“Cenzura se otela kontroli, pa se zakoni i propisi menjaju kako bi mogli da budu usmereni na bilo koga za koga se ukaže potreba", kaže Arapova.
U mnogim slučajevima, takva strategija je bila delotvorna. Stotine novinara napustile su Rusiju od početka rata. Ali to mnoge od njih nije sprečilo da rade svoj posao.