Strateška pitanja utiču na grčku krizu

  • Al Pesin

Protest protiv evropskih mera štednje u centru Atine, 13. jula 2015.

Novi sporazum će svakako doneti još veće teškoće građanima Grčke, ali stručnjaci smatraju da bi odricanje od evra bilo gore – ne samo za grčki narod i Evropu, već u geopolitičkom smislu, ukoliko bi Grčka upala u ekonomsku depresiju i socijalne nemire.

Kada su grčki i drugi evropski lideri, posle 17 sati razgovora, koji su trajali čitavu noć, u ponedeljak konačno postigli sporazum u ponedeljak ujutro, ono što ih je najviše motivisalo bile su moguće ekonomske posledice. Međutim, stručnjaci smatraju da su ih do dogovora takođe vodila vrlo ozbiljna strateška pitanja.

Evropski lideri izbegli su događaj bez presedana – izbacivanje zemlje članice iz evrozone, a moguće i Evropske unije. Takav ishod – smatraju stručnjaci – imao bi mnogo šire posledice.

“To bi značilo da Evropska unija nije samo ne-optimalna monetarna unija, nešto što ekonomisti već ističu, već da je veoma duboko disfunkcionalan politički projekat”, primećuje Aris Trantidis sa Katedre za političku ekonomiju Kings Koledža.

Sporazum će svakako doneti još veće nevolje građanima Grčke, ali stručnjaci smatraju da bi odricanje od evra bilo gore – ne samo za grčki narod i Evropu, već u geopolitičkom smislu, ukoliko bi Grčka upala u ekonomsku depresiju i socijalne nemire.

“Šta bi dogodilo sa Grčkom i takođe njenom geopolitičkom orijentacijom, ukoliko bi došlo do katastrofe dramatičnih proporcija, što je takozvani 'grexit' mogao da bude?”

Novi grčki premijer već je načinio korak prema Rusiji, a predsednik Rusije navodno je pokušao da ga ubedi da stavi veto na produžetak sankcija Evropske unije, uvedenih Rusiji zbog njenih akcija u Ukrajini.

Novi ministar odbrane Grčke, takođe je učestvovao na konferenciji u Moskvi, sa svojim kolegama iz Irana i Severne Koreje.

“To apsolutno izaziva uzbunu u Evropi, ali mislim da je više simbolične prirode, nego što bi se moglo reći da je neko dublje strateško partnerstvo, za sada“, primećuje Sara Lejn sa Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

Analitičari poput Sare Lejn, koja je govorila preko Skajpa, ističu da težak sporazum sa Evropskom unijom može da ima dugoročno pozitivan uticaj, a da Grčka, s druge strane, ne može da se osloni na Rusiju za veliku pomoć, jer se i ona sama bori sa ekonomskim problemima.

Stručnjaci takođe smatraju da bi bio neophodan veliki preokret da bi se se Grci zarad svoje budućnosti okrenuli Istoku, umesto Zapadu.

„Rusija je možda profitabilan trgovinski partner, ali nije model koji bi Grčka trebalo da prati”, istakao je Aris Trantidis.

A stručnjaci takođe ističu da je ta zabrinutost navela ključne zapadne sile, koje nisu članice evrozone, poput SAD i Velike Britanije, da izvrše pristisak kako bi se postigao sporazum i izbegla mogućnost da finansijski spor dovede do geopolitičkih promena.