Prema razultatima istraživanja Libertarijanskog kluba (LIBEK) čak 60 odsto studenata u Srbiji smatra da je uloga države da svakome ko želi da radi obezbedi posao.
Studenti su nezadovoljni, ali istovremeno i nezainteresovani i distancirani od političkih i ekonomskih procesa, pokazalo je istraživanje koje se bavi razumevanjem privlačnosti ekonomskog populizma kod studenata.
Anketa je sprovedena u pet univerzitetskih gradova u Srbiji, na osam univerziteta i 36 fakulteta. Visok procenat je onih, oko 60 procenata, koji veruju da je rešenje za zapošljavanje u subvencijama ili otvaranju novih preduzeća čiji je vlasnik država.
Upitnikom su obuhvaćeni stavovi studenata o osnovnim ekonomskim pitanjima kao što su (ne)zaposlenost, siromaštvo, subvencije, carine, privatizacija i uvoz, odnosno izvoz.
Čak 82 odsto ispitanika nije zadovoljno razvojem demokratije u Srbiji. U suprotnosti sa ovim podatkom značajan procenat studenata sklon je da veruje u ekonomske mitove, poput onog da država treba da otvara firme koje će biti u njenom vlasništvu.
Od toga 73,3 procenata kaže da država treba da pomaže izvoz domaćih strateških proizvoda, a da ne treba uvoziti ono što se može proizvoditi u Srbiji veruje 66 odsto mladih, a nešto manji procenat, 63 odsto njih, kaže da je poljoprivreda naša karta za ubrzani razvoj.
U LIBEKU kažu da je ovaj podatak čudan i da je interesantno da mladi ljudi koji po generacijskoj prirodi imaju tendenciju da podržavaju urbanizaciju, izlaz iz ekonomske krize vide u okretanju agraru, a kada se zna da ne postoji zemlja u svetu koja svoj ekonomski uspeh gradi isključivo na poljoprivredi.
Brojke pokazuju da 43,2 odsto mladih u visokoškolskim ustanovama veruje da država može podjednako dobro da upravlja preduzećima, kao i privatnici, a više od trećine smatra da su subvencije neophodne da bi se privukle strane investicije.
Ocena ekonomskog stanja u Srbiji pokazuje da svega četiri odsto ispitanika smatra da je ekonomsko stanje dobro.
Političke teme, prema podacima ovog istraživanja, nisu u fokusu mladih, jer gotovo 60 odsto ispitanika navodi da ne prati politička dešavanja, a tek svaki treći ispitanik je naveo da se uključuje i pokreće rasprave koje sadržinski imaju veze sa politikom.
"Nemogućnost da se demokratija oseti u punom kapacitetu paradoksalno dovodi do toga da mladi ne traže više demokratije, već manje. Otuda ne treba da čudi podatak da demokratski način vladavine podržava tek 46 odsto ispitanika," kažu istraživači LIBEK-a.
U delu istraživanja koje se bavi ekonomsko ideološkim pozicioniranjem, svaki drugi ispitanik sa državnog fakulteta se na ekonomskoj skali pozicionirao umereno levo ili levo, dok je sebe tako profilisalo gotovo dve trećine ispitanika sa privatnih fakulteta.