Može li se šuma seći i istovremno očuvati? Odgovor na to pitanje mogao bi da pruži pokušaj nevladine i neprofitne organizacije “Očuvanje prirode”, koja je nedavno postala vlasnik 40 000 hektara šuma u Apalačkim planinama u Sjedinjenim Državama, na granici Kentakija i Tenesija.
Stjuart Hejl, jedan je od ljudi koji se stara o tome u tom području. Kaže da ta šuma obezbeđuje čistu vodu, upija ugljen dioksid, menja klimu i stanište je leptirima, pticama i medvedima. Međutim, Hejl ukazuje da obezbeđuje i posao.
"Svima. Od drvoseča koji su isekli stabla, do prevoznika koji ih transportuju do pilana. Ljudi koji tamo preuzimaju, pa do prodavaca. To je značajan deo ekonomije”, kaže Hejl.
Šuma obezbeđuje čistu vodu, upija ugljen dioksid: Stjuart Hejl
Šumarstvo obezbeđuje više od stotinu hiljada poslova samo u državi Tenesi i još 60 000 u Kentakiju. Kada je organizacija “Očuvanje prirode” kupila 40 000 hektara apalačke šume, nisu ga pretvorili u područje zaštićenog rezervata prirode, kaže direktor te organizacije Teri Kuk.
"Da biste se proširili, o konzervaciji treba da razmišljate na potpuno drugačiji način. Kupovina dela imovine i, takoreći isterivanje ljudi, ne doprinosi ničemu. Nalazimo se u jednom od siromašnijih područja u zemlji. A pejzaži su deo lokalne kulture i nasleđa", smatra Kuk.
On ukazuje da je zato važno da se radovi u šumi nastave. Njen manji deo će biti posečen. A, neprofitni Savet za upravljanje šumama će kontrolisati da li je to učinjeno u skladu sa načelima zaštite životne sredine. Stjuart Hejl, akter sa početka priče, će raditi na tome da preostali deo šume bude što zdraviji, obnavljajući ugrožene oblasti i proređujući gušće delove kako bi druga stable napredovala.
Kupovina dela imovine i, takoreći isterivanje ljudi, ne doprinosi ničemu: Teri Kuk
Zdrava šuma koja raste – podržava i zajednicu koja se razvija, kaže Hejl. Uključujući i poslove sa drvetom kojima se bavi lokalno stanovništvo.
To je izrazito važno, ističe Spenser Majer, stručnjak Fondacije Hajstid.
"Gladni ljudi nisu dobri čuvari životne sredine. Ako na terenu nema relevantnih poslova onda ovakve ideje nemaju dovoljno podrške. Kratkoročno ovo bi moglo funcionisati, ali će propasti, ukoliko podrška izostane”, upozorava Majer.
Gladni ljudi nisu dobri čuvari životne sredine: Spenser Majer
On kaže da je svrha projekta da na području Apalači planina ukaže na zaključke njegovih istraživanja sa severoistoka Amerike: da zaštita prirode ne znači žrtvovanje poslova.
"Makar u Novoj Engleskoj vidimo mali, ali važan pokazatelj, da zaštita prirode doprinosi i očuvanju radnih mesta”, ističe on.
Imajući u vidu krize zbog klimatskih promena čuvari životne sredine nadaju se da će zaštita šuma doneti dobro prirodi i ljudima.