"Sumnjam da će Trampova administracija promeniti politiku prema Kosovu"

  • Jela Defrančeski

Luk Kofi, fondacija "Heritidž"

Prilikom nedavne posete Vašingtonu, premijerka Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, dali su gotovo istovetne izjave o spremnosti Trampove administracije da sasluša argumente Srbije povodom statusa Kosova. Luk Kofi iz fondacije "Heritidž" bliske republikancima je skeptičan da će nova administracija promeniti dosadašnju politiku SAD prema Kosovu.

On podseća - Kosovo je priznalo 113 članica Ujedinjenih nacija, uključujući SAD.

“Ne verujem da će doći do promene politike u odnosu na prethodnu američku administraciju. Kada pogledate, svi članovi Saveta za nacionalnu bezbednost u Trampovoj Beloj kući, uključujući šefa Džona Boltona, podržavaju NATO kampanju i američku ulogu na Kosovu. Jedina novina sastoji se iz refokusiranja na ukupni Zapadni Balkan, gde se javljaju novi izazovi, i kako se to odražava na bezbednosne interese SAD.

"Nije reč samo o ruskom uticaju u regionu, već i pojačanom delovanju Kine, Turske, Irana, Saudijske Arabije, Katara, pojedinih evropskih zemalja. Neki od tih uticaja su pozitivni, drugi nisu. Za Ameriku, glavni cilj su čvrstina, bezbednost i ekonomski prosperitet regiona u kojem i dalje ima dosta nedovršenog posla”, kaže Kofi.

Amerika je uložila mnogo u bezbednost i stabilnost regiona proteklih godina, ocenjuje Kofi.

“Desetine hiljada američkih vojnika služilo je na Balkanu. Američki poreski obveznici izdvojili su znatna sredstva za obnovu tih zemalja, u našem interesu je njihov dalji prosperitet.”

Međutim, na tom putu u slučaju Srbije isprečilo se nekoliko faktora, kaže naš sagovornik. Jedan od njih je nerazjašnjena bezbednosna uloga Rusije u Srbiji, a posebno ruskog Humanitarnog centra u Nišu, za koji Amerikanci veruju da više liči na rusku vojnu bazu nego na nešto drugo.

"Uopšte se ne zna čemu tačno služi ruski centar u Nišu. Kada bi se znalo više, možda ne bi bilo tolikih tenzija” , zaključuje Kofi.

Rusija očigledno koristi Srbiju kao svoje uporište na Balkanu, kaže Kofi, ističući da bi sve bilo bolje da se Rusija pridržava međunarodno prihvaćenih normi, ali to nije slučaj.

“Da Rusija nije preduzimala invaziju i okupaciju svojih suseda; da nisu trovani nevini civili u Engleskoj; da ne pomaže Iran u njegovim nedelima na Bliskom Istoku, da poštuje međunarodne norme - ne bi bilo razloga za nagađnja o tome kakvi su to odnosi između Srbije i Rusije. Međutim, Rusija na području Balkana radi sve obrnuto, uključujući pokušaje podrivanja suvereniteta Crne Gore i Bosne i Hercegovine.”

Džon Bolton, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, verovatno je ministru Dačiću preneo da ukoliko Srbija želi da se pridruži evro-atlantskoj zajednici demokratija, srpsko vođstvo treba da ograniči odnose sa Rusijom i to objasni srpskoj javnosti, kaže Kofi.

“Treba da uklone sve što je štetno po interese Srbije u odnosu na Rusiju, da objasne koji je pravi put ka evropskoj integraciji. Postoji razlika između parola o pridruživanju Evropi, i sprovođenja istinskih reformi koje vode ka tom cilju.”