Demokratija je izgleda u modricama, ali ne i poražena dok se krećemo ka 2025. godini.
U godini u kojoj su zemlje u kojima živi skoro polovina svetske populacije pozivale birače na birališta, demokratije su pretrpele nasilje i prošle kroz velika strahovanja, ali su se takođe pokazale otpornim.
Bivši američki predsednik Donald Tramp preživeo je dva pokušaja ubistva i, uprkos strahovima od osporavanog rezultata i nemira, vraća se u Belu kuću nakon čiste pobede delujući spremno za mirno preuzimanje vlasti sledećeg meseca.
Meksiko je zabeležio najkrvavije izbore u svojoj modernoj istoriji sa 37 kandidata ubijenih pre glasanja, ali je potom izabrao svoju prvu ženu za predsednika, Klaudiju Šejnbaum.
Na četiri kontinenta, aktuelni lideri su zbačeni sa funkcija na izborima koji su često izazivali nasilje, ali su na kraju postigli centralnu funkciju demokratije: uredan prenos vlasti u skladu sa željama birača.
Dugogodišnje vladajuće stranke u Južnoj Africi i Indiji zadržale su vlast, ali su izgubile potpunu većinu.
Zbog čega je bitno
Politička kriza u Južnoj Koreji ovog meseca pokazuje zašto je zdravlje demokratije važno.
U nekoliko zbunjujućih sati, predsednik četvrte po veličini azijske ekonomije i ključni vojni saveznik SAD proglasio je vanredno stanje u večernjem TV obraćanju, a zatim se brzo povukao nakon što su mu se poslanici i velika masa ljudi usprotivili.
Ne propustite: Južnokorejskom predsedniku zabranjeno da napusti zemljuParlament je kasnije opozvao predsednika Jon Suk Jeola, ali je on odbio pozive da podnese ostavku, dok ustavni sud ne donese odluku o njegovoj budućnosti. Događaji su izazvali strahove na tržištima, a saveznike Južne Koreje učinili zabrinutima po pitanju njene sposobnosti da odvrati nuklearno naoružanu Severnu Koreju.
U Evropi, krajnja desnica je ostvarila uspeh u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Evropskom parlamentu i Rumuniji, gde će predsednički izbori biti ponovo održani nakon optužbi za mešanje Rusije.
To je podstaklo živu, naučnu debatu o tome da li je Evropa ponovo proživljavala blažu verziju 1930-ih kada je fašizam krenuo u marš.
Stranke koje su naklonjene Rusiji takođe su prošle bolje nego što su predviđale ankete u Gruziji i Moldaviji.
Pomeranje Evrope udesno odraz je ekonomskih strepnji, ali iste brige su dovele i do nekih političkih pomeranja u drugom smeru, kao na primer u Britaniji, gde je levičarska Laburistička partija okončala 14 godina dugu vladavinu konzervativaca.
Sve u svemu, ove godine nije bilo pokušaja da se spreči miran prenos vlasti, kaže Jana Gorohovskaja, direktorka istraživanja u američkom prodemokratskom lobističkom Fridom hausu, koji dostavlja godišnji izveštaj o globalnoj demokratiji.
Ali Gorohovskaja kaže da su autokratije postale represivnije 2024. godine, navodeći lažne izbore u Rusiji, Iranu i Venecueli. Fridom haus navodi da birači nisu imali pravog izbora pred glasačkim kutijama u jednoj četvrtini od ukupno 62 izborna ciklusa od 1. januara do 5. novembra.
"Ne radi se toliko o tome da demokratija gubi tlo pod nogama, već o tome da su autokratije sve gore", rekla je ona.
Šta to znači za 2025
Daleko manje izbora je zakazano za 2025. godinu, iako će Nemačka ponovo testirati privlačnost krajnje desnice u zemlji toliko traumatizovanoj nacističkim vremenom da je uvela mehanizme sprečavanja desničarskih ekstremista da ikada ponovo preuzmu vlast.
Nemački birači će 23. februara izabrati novi parlament.
Još jedan fokus 2025. biće to kako će demokratske institucije, kao što su slobodna štampa i nezavisno sudstvo, proći pod vođama koji su došli na vlast ili su ponovo izabrani ove godine.
U tom kontekstu, Fridom haus navodi da će posmatrati šta Tramp radi u svom drugom mandatu.
Ne propustite: Donald Tramp, ličnost godine magazina TajmTramp je rekao da je mejnstrim štampa korumpirana i da će voditi istragu ili krivično goniti političke rivale, bivše obaveštajne zvaničnike i tužioce koji su vodili istrage protiv njega.
Predstojeća godina će takođe verovatno biti značajna za Bangladeš i Siriju, gde su u revolucijama srušeni autokratski lideri brzinom koja oduzima dah.
Šef privremene vlade Bangladeša, nobelovac Muhamed Junus, pokrenuo je reforme izbornog sistema nakon što su masovni protesti naveli premijera Šeika Hasinu da da ostavku i pobegne u Indiju. On kaže da bi izbori mogli biti održani do kraja 2025. pod uslovom da se prvo sprovedu najosnovnije reforme.
U Siriji, nakon 13 godina građanskog rata, naoružani pobunjenici su munjevito zauzeli glavni grad Damask, što je navelo predsednika Bašara el Asada da pobegne u Rusiju. Veći deo zemlje sada vode pobunjenici predvođeni islamističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam, koju su neke zapadne zemlje označile kao terorističku grupu.
Novi vlastodršci govore o toleranciji i vladavini prava, ali se do sada nisu javno oglašavali o izborima.