Rusija je saopštila da pomno prati situaciju u vezi sa Grenlandom, posle odbijanja novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da isključi mogućnost vojnih ili ekonomskih mera u cilju preuzimanja kontrole nad tom teritorijom od Danske.
"Mi posmatramo ovaj prilično dramatičan razvoj situacije, ali za sada, hvala Bogu, [sve ostaje] na nivou izjava", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u četvrtak.
"Arktička zona je zona naših nacionalnih i strateških interesa. Mi smo prisutni u arktičkoj zoni i tu ćemo biti i dalje", dodao je Peskov.
Ogromna teritorija Grenlanda - čiji veći deo leži iznad granice arktičkog kruga - zvanično je deo Kraljevine Danske od 1953. godine, iako ostrvo ima svoju vladu.
Nacionalna bezbednost
Upitan na konferenciji za novinare na Floridi u utorak, Tramp je rekao da je Sjedinjenim Državama Grenland potreban iz bezbednosnih razloga. On je tada odbio da isključi mogućnost upotrebe ekonomskih ili vojnih sredstava za postizanje tog cilja.
Your browser doesn’t support HTML5
Tramp o Panamskom kanalu i Grenlandu
"Ljudi zaista ne znaju da li Danska ima ikakvo zakonsko pravo na to. Ali ako imaju, trebalo bi da ga se odreknu jer nam je to potrebno za nacionalnu bezbednost. To je za slobodan svet. Govorim o zaštiti slobodnog sveta", rekao je Tramp.
"Imate kineske brodove svuda. Imate ruske brodove svuda. Ne dozvoljavamo da se to događa", dodao je on.
Kao i veći deo Arktika, Grenland se brzo zagreva. To menja geopolitiku regiona, rekla je analitičarka Lijana Fiks iz Saveta za spoljne odnose.
"Arktik sve više postaje zona takmičenja i rivalstva velikih sila. A Sjedinjene Države su zabrinute da će izgubiti ovu utakmicu", rekla je Fiks.
Ne propustite: Zašto Tramp želi da zauzme Grenland?"Arktik postaje mnogo pristupačniji, kako za trgovinu robom, tako i za kritične minerale, posebno za retke minerale", rekla je Fiks. "I takođe postaje sve više militarizovana zona", dodala je ona, napominjući da Rusija sarađuje sa kineskom obalskom stražom u regionu.
Nije na prodaju
Danska je jasno stavila do znanja da Grenland nije na prodaju. Ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen odbacio je sugestiju da Trampovi komentari predstavljaju spoljnopolitičku krizu za njegovu vladu.
"Vidim predsednika koji je na putu za Belu kuću, koji ima pojačan fokus na Arktiku, i mogu da razumem da ima to. To imamo i sa danske strane, a imamo i u okviru NATO-a", rekao je Rasmusen u sredu.
Danska se suočava sa dilemom, rekla je analitičarka Fiks.
"I za Dansku je vrlo jasno da bi pojačana saradnja sa Sjedinjenim Državama, kako po pitanju investicija na Grenlandu, tako i u vojnoj saradnji, zapravo bila u interesu svih", rekla je Fiks za Glas Amerike.
Nekoliko evropskih lidera odbacilo je Trampove komentare, iako je većina prestala da direktno kritikuje budućeg predsednika SAD.
Ne propustite: Evropski lideri upozoravaju Trampa zbog Grenlanda: Granice se ne smiju mijenjati silomNemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su u pitanju osnovne zapadne vrednosti.
"Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju, bez obzira da li se nalazi istočno ili zapadno od nas", rekao je on.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro bio je direktniji. "Ne dolazi u obzir da Evropska unija dozvoli bilo kojoj zemlji na svetu, koja god da je - a da kažem počevši od Rusije - da definiše njene suverene granice", rekao je on u sredu.
Nezavisnost Grenlanda
Vlada Grenlanda se u međuvremenu zalaže za referendum o punoj nezavisnosti i rekla je da će samo narod odlučivati o budućnosti Grenlanda.
"Grenland je na putu u novu eru i novu godinu u kojoj će Grenland biti u centru svetske pažnje. Grenlandski narod je jedan narod, bez obzira gde žive. I kao ljudi u vremenu u kojem živimo, mi moramo biti ujedinjeni kako bismo bili spremni za novu budućnost koja je pred našom zemljom", rekao je premijer Mute Egede tokom posete Kopenhagenu u četvrtak.