Ujedinjene nacije zatražile su rekordnih 35 milijardi dolara kako bi pružile humanitarnu podršku i spasile živote 160 miliona ljudi sledeće godine, usled ekonomskih posledica pandemije koronavirusa, koja je milione ljudi širom sveta gurnula u siromaštvo.
“Konflikti, klimatske promene i Kovid-19 stvorili su najveći humanitarni izazov od Drugog svetskog rata”, poručio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u snimljenoj poruci, pozivajući donatore da pomognu onim najugroženijim "u ovom najmračnijem trenutku, kada im je to potrebno".
Ujedinjene nacije navode da je stvarna potreba još veća - oko 235 miliona ljudi, ili jedna od svake 33 osobe na planeti, iziskuje pomoć ili zaštitu, što je povećanje od 40 odsto u odnosu na 2020. godinu.
U svetu je registrovano 63 miliona slučajeva Kovida 19, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins, koji prati širenje pandemije. Skoro milion i po ljudi je umrlo, dok su desetine miliona ostale bez posla i ugrožena im je egzistencija usled zatvaranja ekonomija, kako bi se sprečilo širenje virusa.
“Nije sama bolest, koliko god gadna ona bila... to što najviše utiče na ljude u siromašnim zemljama. Reč je o ekonomskom uticaju”, rekao je novinarima Mark Loukok, direktor Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja.
Ne propustite: Nobelova nagrada za mir Svetskom programu za hranu zbog borbe protiv gladi
“Rastuće cene hrane, sve niža primanja, pad slanja doznaka iz bogatijih zemalja, prekinuti programi vakcinisanja, zatvaranja škola - sve te stvari najteže pogađaju najsiromašnije ljude u najsiromašnijim zemljama”.
Ujedinjene nacije već su upozorile na alarmantan nivo gladi u sedam zemalja, koje bi sledeće godine bez pomoći bile u još težoj situaciji. To su Avganistan, Burkina Faso, Demokratska Republicka Kongo, Etiopija, Nigerija, Južni Sudan i Jemen. Pre dve nedelje, UN su izdvojile 100 miliona dolara iz fonda za hitne situacije kako bi sprečile dalje urušavanje.
Međutim, desetine drugih zemalja suočavaju se sa ekstremnim izazovima i potrebna im je veća pomoć.
Loukok je rekao da će se po prvi put od 1990-ih globalni nivo siromaštva povećati i zapretiti da preokrene kurs višedecenijskog napretka.
“Ukoliko ne bude podrške za najsiromašnije zemlje, njihov oporavak od pandemije biće dug i težak, a sa sobom će doneti haos i anarhiju”, rekao je Loukok, naglašavajući da to nije u interesu bogatijih zemalja.
Ne propustite: UN: Globalno zagrevanje ugrožava borbu UN protiv siromaštva, gladi i nejednakostiI dok 35 milijardi može da zvuči kao mnogo novca, treba imati u vidu da su najbogatije zemlje upumpale hiljade milijardi dolara u svoje ekonomije, kako bi ta društva opstala.
“Kako se približavamo završetku teške godine, pred nama, kao globalnom zajednicom, stoji izbor: Da li ćemo da dozvolimo da pandemija upropasti decenije napretka, ili ćemo da reagujemo sada i uradimo nešto u vezi sa tim?”, upitao je Loukok.
Ove godine, humanitarni programi Ujedinjenih nacija doprli su do skoro 100 miliona ljudi u 25 zemalja. U svom zahtevu za 2020, koji je revidiran kako bi obuhvatio sredstva za odgovor na Kovid-19, UN su od donatora tražile 39 milijardi dolara. Zaključno sa krajem novembra, dobile su 22 milijarde, zbog čega su neki programi ostali drastično slabo finansirani.