Crnogorska ekonomija će, prema projekcijama Svjetske banke, u ovoj godini ojačati 2,8 odsto, u odnosu na prošlogodišnjih 4,4 odsto, sa fokusom na dalje sprovođenje fiskalne konsolidacije, poboljšanu naplatu poreza i otvaranje novih radnih mjesta posredstvom privatnog sektora, saopštila je Svjetska banka.
Viši ekonomista SB Sanja Madžarević Šujster je predstavljajući Redovni ekonomski izvještaj za Zapadni Balkan, saopštila da se za čitavu regiju u ovoj godini predviđa oporavak rasta.
“U Crnoj Gori očekujemo smanjenje stope u odnosu na prošlu godinu, koja je bila godina kada je izdvojeno preko osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na investicije u javnu infrastrukturu, što u ovoj godini, zbog tako visoke osnovice, neće imati isti efekat na stopu ekonomskog rasta”, kazala je Madžarević Šujster.
Ona je objasnila da će se taj efekat preliti na narednu godinu, kada dolazi do završetka dionice autoputa Bar-Boljare. Madžarević Šujster je poručila da bi Crna Gora trebalo da nastavi da sprovodi fiskalnu konsolidaciju i poboljšanu naplatu poreza.
“Na strani jačanja rasta i otvaranja novih radnih mjesta postoji prostor za povećanje produktivnosti privatnog sektora, koji bi trebalo da bude glavni generator otvaranja novih radnih mjesta”, dodala je Madžarević Šujster.
Ona je, komentarišući planove Vlade Crne Gore za izgradnju čitavog autoputa putem javno-privatnog partnerstva, kazala da je bilo za očekivati da se u nekom trenutku završi čitavi projekat, jer, kako je ocijenila, 40 kilometara autoputa od Podgorice prema Beogradu nije završena investicija.
“U Crnoj Gori je u prošloj godini došlo do većeg povlačenja sredstava za izgradnju autoputa, a time i zadržavanja javnog duga na prilično visokom nivou. I ove godine nas očekuje nastavak takvih trendova, što znači da se očekuje dodatno povećanje javnog duga”, ocijenila je Madžarević Šujster.
Izvještaj SB se odnosi na Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Makedoniju i Srbiju. Madžarević Šujster je rekla da je ta regija u prošloj godini nastavila da raste, iako usporeno. “Prosječan rast za Zapadni Balkan se sa 3,1 odsto u 2016. godini, smanjio na 2,4 odsto u prošloj. Od zemalja u regiji najveće stope rasta zabilježili su Kosovo i Crna Gora, od po 4,4 odsto, većinom vođene velikim investicijama u javnu infrastrukturu”, kazala je Madžarević Šujster.
Srbija je, usljed negativnih šokova zbog vremenskih nepogoda, ostvarila nižu stopu rasta nego 2016. godine, a sektor poljoprivrede je značajno stradao.
SB za narednu godinu predviđa rast crnogorske ekonomije od 2,5 odsto, što je najniže u regiji.