Dolar izgubio na vrednosti zbog straha da bi prvi prestanak rada američke vlade u poslednjih 17 godina mogao da oteža rast američke ekonomije...
Svetske berze mirno su reagovale na delimično zatvaranje američke vlade.
U Aziji, vodeći indeksi imali su mešoviti učinak, dok su ključni evropski indeksi, na berzama u Frankfurtu i Parizu ostvarili napredak veći od jednog procenta svoje vrednosti.
Dolar je izgubio na vrednosti u odnosu na druge svetske monete, zbog straha da bi prvi prestanak rada američke vlade u poslednjih 17 godina mogao da oteža ionako usporeni rast najveće svetske ekonomije.
Jedna kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta procenila je da bi prestanak rada brojnih agencija federalne vlade mogao da košta američku ekonomiju najmanje 300 miliona dolara dnevno.
Analitičari smatraju da bi u slučaju da ova blokada vlade potraje nekoliko dana efekti na ekonomski rast bili relativno mali, ali bi situacija mogla da se pogorša znatno, u slučaju da se prekid rada oduži.
Međutim, svetska tržišta su po svemu sudeći mnogo više zabrinuta u vezi sa činjenicom da će SAD uskoro dostići limit kada je reč o sumi koju po zakonu smeju da pozamljuju, koja trenutno iznosi 16.700 milijardi.
Očekuje se da će ta suma biti dostignuta 17. oktobra i ukoliko Bela kuća i Konges do tada ne postignu dogovor o njenom povećanju, zemlja više neće imati sredstava da plaća svoje dugove, što bi bilo prvi put u istoriji.
Brojni analitičari veruju da bi to izazavalo haos na svetskim berzama, ali svi oni takođe veruju da Vašington nije toliko neodgovoran da bi dozvolio da se tako nešto dogodi.
U Aziji, vodeći indeksi imali su mešoviti učinak, dok su ključni evropski indeksi, na berzama u Frankfurtu i Parizu ostvarili napredak veći od jednog procenta svoje vrednosti.
Dolar je izgubio na vrednosti u odnosu na druge svetske monete, zbog straha da bi prvi prestanak rada američke vlade u poslednjih 17 godina mogao da oteža ionako usporeni rast najveće svetske ekonomije.
Jedna kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta procenila je da bi prestanak rada brojnih agencija federalne vlade mogao da košta američku ekonomiju najmanje 300 miliona dolara dnevno.
Analitičari smatraju da bi u slučaju da ova blokada vlade potraje nekoliko dana efekti na ekonomski rast bili relativno mali, ali bi situacija mogla da se pogorša znatno, u slučaju da se prekid rada oduži.
Međutim, svetska tržišta su po svemu sudeći mnogo više zabrinuta u vezi sa činjenicom da će SAD uskoro dostići limit kada je reč o sumi koju po zakonu smeju da pozamljuju, koja trenutno iznosi 16.700 milijardi.
Očekuje se da će ta suma biti dostignuta 17. oktobra i ukoliko Bela kuća i Konges do tada ne postignu dogovor o njenom povećanju, zemlja više neće imati sredstava da plaća svoje dugove, što bi bilo prvi put u istoriji.
Brojni analitičari veruju da bi to izazavalo haos na svetskim berzama, ali svi oni takođe veruju da Vašington nije toliko neodgovoran da bi dozvolio da se tako nešto dogodi.