Oksfam: Opasnosti ekstremne nejednakosti

  • Henri Ridžvel

Bogatstvo 80 najbogatijih ljudi sveta naspram bogatstva najsiromašnijih 50% populacije u periodu od 2000 do 2014. godine.

U toku 2016. godine, ukupno bogatstvo jednog procenta najbogatijih stanovnika sveta prevazići će kombinovano bogatstvo preostalih 99 procenata populacije, navodi humanitarna organizacija za borbu protiv siromaštva Oksfam.

Aktivisti apeluju na političare da preduzmu korake kako bi se rešio problem sve dubljeg jaza izmedju onih koji imaju i onih koji nemaju.

Oksfam navodi da “eksplozija nejednakosti” koči borbu protiv globalnog siromaštva. U doba kada svaki deveti čovek na svetu gladuje, sve veći jaz izmedju bogatih i siromašnih je skandalozan, kaže Maks Loson, predstavnik Oksfama.

“Neverovatna koncentracija bogatstva na vrhu društva izaziva strahovite podele i ekonomski je veoma neefikasna. Duboko smo zabrinuti zbog toga. Ta situacija je loša za planetu, loša za ekonomiju, a po svemu sudeći se pogoršava”.

Izveštaj je objavljen u trenutku dok se globalni poslovni i politički lideri okupljaju u Davosu u Švajcarskoj, na Svetskom ekonomskom forumu. Aktivisti za borbu protiv siromaštva pozivaju političare da odigraju svoju ulogu u rešavanju problema ekstremne nejednakosti – počevši od većeg oporezivanja bogatih.

Imate rudarske kompanije u Africi koje punom parom prave ogroman profit, a ne plaćaju nikakve poreze. Porez nije samo novac. Najbolji način je da se porez zamisli kao škole, kao bolnice”, ističe Loson.

Na osnovu podataka banke “Kredit Svis” i kompanije Forbs, Oksfam navodi da najbogatiji jedan procenat svetske populacije trenutno poseduje 48 odsto svetskog bogastva, a da će sledeće godine posedovati više od 50 procenata.

Profesor Endi Grin sa Instituta za obrazovanje na Univerzitetskom koledžu u Londonu kaže da brojni mehanizmi podstiču tu nejednakost.

“Tehnološke promene, koje uvek idu u prilog ljudima više stručnosti smanjuju potrebu za ljudima nižeg obrazovanja, a time smanjuju njihovu mogućnost pregovaranja o platama. To slabi radničke sindikate, a jača moć korporacija”.

Grin dodaje da se ta moć koristi za vršenje uticaja na vladinu politiku.

“Velike korporacije sada imaju ogromnu moć lobiranja. A zakonska regulativa tu pravi veliku razliku, ne samo u odnosu na profitabilnost kompanije već i to šta kompanija može da radi u smislu plaćanja zaposlenih koji joj donose najveću zaradu”.

Pored moralnih i ekonomskih argumenata, postoji veza i izmedju neravnomerno rasporedjenog bogastva i nasilja, uključujući i terorizam, ističe profesor Tim Kriger sa Frajbruškog univerziteta u Nemačkoj. On je govorio za Glas Amerike preko Skajpa.

“Čak i verski terorizam ima snažnu ekonomsku komponentu. Tu se religija koristi kao sredstvo da se iskaže nezadovoljstvo političkom i ekonomskom situacijom. A tu nejednakost postaje važan faktor”.

Analitičari navode da je južna Evropa jedna od regija u kojoj je sve veći jaz bogatih i siromašnih proteklih godina podstakao socijalne nemire.

U Grčkoj – teško pogodjenoj globalnom ekonomskom krizom – ekstremna politika dobija sve više pristalica a prema anketama, stranka ekstremne levice Siriza mogla bi da pobedi na izborima sledeće nedelje.