Postojeći izborni sistem u Srbiji ne odgovara potrebama društva i otežava da narodni poslanici zaista predstavljaju građane koji su ih izabrali, a ne stranke. Ali to je samo jedan od problema koji odlikuju politički sistem i društvo u Srbiji i nema garancija da bi puka promena izbornog sistema donela i kvalitativnu promenu nabolje, rečeno je debate koja je u organizaciji Nacionalne koalicije za decentralizaciju održana u EU info centru.
Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka, rekao je da izborni sistem jeste najvažnija dimenzija koja određuje ponašanje poslanika, ali ne i dovoljna da bi se sistem zaista promenio. On je ocenio da u postojećem proporcionalnom sistemu građani ni ne glasaju za pojedine poslanike, već za stranke i njihove programe.
Your browser doesn’t support HTML5
VIDEO: Dušan Spasojević o izbornom sistemu
"Poslanik iz Niša nije poslanik iz Niša, nego poslanik iz grupe koja ga je kandidovala. Da imamo političke partije koje su se jasno definisale programski i ideološki, znali bismo šta možemo da očekujemo", rekao je Spasojević i nagasio da bi poslanici verovatno bili pod pritiskom i kontrolom.
Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, rekao je da se, kada se ima u vidu kako deluju političke stranke u Srbiji, otvara pitanje da li uopšte izborni sistem može da bude neka vrsta leka.
"Koji god sistem da postoji, ako je glavna potreba da se on zloupotrebi, on gubi smisao", rekao je Dimitrijević i primetio da oni koji sistem treba najviše da štite i unapređuju, rade sve da bi ga zloupotrebili.
Your browser doesn’t support HTML5
VIDEO: Pavle Dimitrijević o izbornom sistemu
Sve to na kraju, zaključuje Dimitrijević, rezultira padom interesovanja građana za politiku uopšte. S tim u vezi, podsetio je na istraživanje CRTA-e prema kome je tek osam do 15 odsto građana zainteresovano da se na bilo koji način angažuje u politici.
"Tajvanski sistem": I dalje važi "jedan čovek - jedan glas", s tim što bi glasač mogao da glasa pozitivno ili negativno za nekoga. Tek kada se kod kandidata saberu plusevi i minusevi, pravi se spisak pobednika.
On je podsetio da je to problem sa kojim se suočavaju mnoge zemlje i da je praćen jačanjem desnice i populista. Ispričao je da se na dalekom Tajvanu nekoliko univerziteta udružilo da bi pronašlo način da se negativni trenodovi u demokratijama zaustave. Zaključili su da je potrebna potpuna promena demokratskog sistema i uvođenje "negativnog glasa".
To je prepoznato kao način, zaključio je, da se zaustavi rast desnice i populista koji predstavljaju opasnost po demokratiju, pošto više ne bi bilo presudno to što su glasači tih opcija disciplinovani, dok drugi, iako u većini i žestoko protiv takvih struja, razočarani ne izlaze na glasanje.
Narodna poslanica opozicione "Dosta je bilo", Ana Stefanović, rekla je da je u politici iz entuzijazma, a ne interesa, ali da je malo njenih kolega koje tako razmišljaju. Kazala je da koristi društvene mreže kako bi bila u kontaktu sa biračima i da je odziv takav da ima problem prilikom selekcije velikog broja pitanja koje dobija. Ona je ocenila da prema sadašnjem izbornom sistemu čak 55 odsto građana zapravo nema predstavnika u skupštini.