Iako je, prema projekcijama, izgubio izbore, uspeh predsednika Donalda Trampa je što je trka bila više tesna nego što je očekivano, delimično i zato što je ovog puta uspeo da osvoji veći procenat manjinskih glasova, posebno među sve većom latinoameričkom ili hispanskom populacijom, nego što je bio slučaj 2016.
Broj glasova Hispanaca za Trampa se nacionalno povećao sa 28% iz 2016. na 32% ove godine, što je opovrglo pretpostavke mnogih demokrata da će Latinoamerikanci u velikoj većini glasati protiv Trampa, već samo zbog njegove oštre anti-imigrantske retorike i politike.
"Mislim da moramo da ubuduće latinoameričke glasove počnemo da razvrstavamo u kategorije. Oni nisu jedinstvena biračka grupa", ocenjuje Elejn Kejmark, politička analitičarka sa Instituta Brukings.
Republikanske vrednosti
Iako je Tramp ostvario bolji rezultat, Hispanci su podržali Bajdena otprilike u odnosu dva prema jedan, a mnogi su izrazili snažno protivljenje politici Trampove administracije da se deca migranata razdvajaju od roditelja na američkoj granici sa Meksikom.
Hispanski glasači su, međutim, velikom većinom katolici ili konzervativni hrišćani, i mnogi se slažu sa Trampom i Republianskom partijom u protivljenju gej brakovima i abortusu.
ARHIVA: Pristalice čekaju dolazak predsednika Trampa na okrugli sto koalicije "Latinoamerikanci za Trampa" u Finiksu u Arizoni, 14. septembra 2020.
"Pošto se protivim abortusu, to je jedan od najvećih razloga iz kojih sam glasala za predsednika Donalda Trampa", kaže Maria Posada, inženjerka poreklom iz Meksika, rođena u Teksasu.
Nekim fiskalno konzervativnim Hispancima su se, takođe, dopale Trampove inicijativa smanjenja federalnih poreza i vladine regulative, za koje veruju da su povoljne za biznis, i nisu pridavali mnogo značaja obećanjima demokrata da će povećati plate, omogućiti veći pristup zdravstvenoj zaštiti i poboljšati američki problematični imigracioni sistem.
"Mi Latinoamerikanci verujemo da, bez obzira šta kažu, iako nam obećavaju kule i gradove, neće održati ta obećanja", izjavio je Nelson Rejnaldo, građevinski radnik iz Virdžinijie koji potiče iz El Salvadora.
Florida i Teksas
Rast podrške među Latinoamerikancima pomogao je Trampu da osvoji Floridu sa više od 51% glasova, zbog čega se nisu obistinile neke od anketa rađenih pre izbora, da Badjen vodi u toj državi sa čak pet procenata.
Mnogi Amerikanci kubanskog i venecuelanskog porekla napustili su zemlje za koje smatraju da ih je uništila socijalistička politika.
ARHIVA: Pristalice predsednika Donalda Trampa i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena mašu zastavama ispred Muzeja umetnosti Peres u Majamiju, Floridi, 5. oktobra 2020.
Šta znači biti izabrani predsednik u Sjedinjenim Državama?
Džozef Bajden, demokratski kandidat, označen je pojmom izabranog predsednika SAD-a.
Reč je o opisu – a ne zvaničnoj funkciji. Bajden nema nikakva izvršna ovlašćenja i neće ih ni imati sve dok zvanično ne bude preuzeo dužnost 20. januara 2021.
Američke medijske mreže, koje prate prebrojavanje glasova, utvrdile su da je Bajden u subotu 7. novembra u američkoj državi Pensilvanija, osvojio dovoljan broj elektorskih glasova kojima je stigao do cifre od 270 koliko je potrebno da postane predviđeni predsednik.
Zbog toga mediji, uključujući i Glas Amerike, Bajdena označavaju pojmom predviđeni ili projektovani predsednik. Ponekad, pogotovo u slučaju kada je rezultat tesan, protivkandidat ne priznaje poraz.
Donald Tramp to nije učinio, iznoseći bez dokaza tvrdnje o izbornim prevaravama, uz najave da će se boriti za svoju, kako je označava, zakonitu pobedu. Njegov stav izazvao je podele među članovima Kongresa, dok istovremeno, vodeći republikanci poržavaju istragu navoda o izbornim prevaravama.
Kada će se spor rešiti?
Ishod američkih predsedničkih izbora zvanično neće biti potvrđen nedeljama. U međuvremenu mogli bi se voditi sudski sporovi i novo prebrojavanje glasova.
Trampova administracija još nije prezentovala dokaze o izbornim prevarama što bi moglo dovesti do poništavanja predviđenog ishoda izbora – ali ima još dovoljno vremena za pokretanje novih pravnih postupaka.
Kada države potvrde rezultate glasanja sredinom decembra organizuje se glasanje elektora u okviru Elektorskog koledža.
Potom sledi potvrda glasanja Elektorskog koledža u Kongresu, što se događa u januaru, oko dve nedelje pre inauguracije izabranog predsednika.
Trampove stroge trgovinske restrikcije uvedene komunističkoj Kini i pokušaji da se smeni venecuelanski socijalistički lider Nikolas Maduro imale su odjeka kod američkih Kubanaca i Venecuelanaca u Majamiju.
"Pokušaji Trampovog štaba da demokrate predstavi kao socijaliste su možda takođe mobilisali veliki broj američkih Kubanaca", kaže Serhio Garsija-Rios, profesor vlade i latinoameričkih studija na univerzitetu Kornel.
Bajden, dugogodišnji senator i bivši potpredsednik Baraka Obame važi za umerenog demokratu. Ali neki pripadnici liberalnijeg krila njegove Demokratske stranke su prihvatili oznaku "demokratskih socijalista" u svom zalaganju da se veliki vladini programi prošire još više na zdravstvenu zaštitu i borbu protiv globalnog zagrevanja.
Prema izlaznim anketama sa birališta, oko 55% američkih Kubanaca na Floridi je glasalo za Trampa, zajedno sa 30% Portorikanaca. 2016 godine, Tramp je osvojio samo 4 od 10 latinoameričkih glasova u trci protiv demokrate Hilari Klinton.
Neki predstavnici Latinoamerikanaca kažu da je Bajden zanemario Floridu tokom većeg dela kampanje, dok je Tramp održavao više skupova u toj državi, koju su mnogi politički posmatrači smatrali državom koju Tramp "mora da dobije", ali je bila manje značajna za Bajdenov put ka Beloj kući.
Ne propustite: Dan pred izbore Tramp i Bajden još jednom u neopredeljenim državama"Bajden je zaista relativno kasno stigao na zabavu", smatra Klaudija Ruiz, politička analitičarka sa UnidosUS, najveće organizacije za zaštitu prava Latinoamerikanaca u zemlji.
Bajdenov štab je poslednjih nedelja odbacivao kritike nekih demokrata da se nije dovoljno posvetio ovoj demografskoj grupi.
Tramp je takođe odneo jasnu pobedu u Teksasu sa više od 52% glasova, iako su ankete pre izbora predviđale tešnju trku u državi na južnoj američkoj granici, čiji broj stanovnika latinoameričkog porekla ubrzano raste.
Četiri od deset Hispanaca glasalo je za Trampa u Teksasu, dok je 2016. odnos bio tri prema deset, prema izlaznim anketama. Mnogi Trampovi birači izjavili su da su ekonomske mogućnosti njihov proritet, dok je za Bajdenove pristalice glavno bilo da se zaustavi pandemija koronavirusa.
Kliše o jedinstvenom glasanju
Veća podrška Trampu na ovim izborima, kažu analitičari, odražava sve veću raznovrsnost u ekonomskom nivou, obrazovanju, političkoj orijentaciji, imigracionoj istoriji i zemlji porekla među Hispancima u Americi.
"Mi nismo monolit", ističe Albert Morales, politički direktor firme "Latino odluke"
U isto vreme, veća podrška koju je Tramp sada dobio od Latinoamerikanaca, koji su mu dali 32% svojih glasova, i dalje je ispod 40% koliko su dobijali raniji republikanski predsednici Ronald Regan, Džordž Buš stariji i Džordž Buš mlađi.
A dok su glasovi Latinoamerikanaca pomogli Trampu da pobedi u Floridi i Teksasu, takođe su pomogli Bajdenu da preokrene tradicionalno republikanske države Arizonu i Džordžiju. Sve veća hispanska populacija je bila faktor u skoro svakoj državi, uključujući ključne države koje su odlučile ove izbore u prilog Bajdenu - a to su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin.
"Više nema države gde mi nismo relevantni", podseća Morales.
Prema izlaznim anketama koje je sprovela organizacija Edison Riserč , oko 11% Afroamerikanaca i 30% Amerikanaca poreklom iz Azije glasalo je za Trampa, što je tri procenta više u obe grupe u odnosu na 2016.