Američki predsednik Donald Tramp u nedelju je naredio da 5.000 pripadnika Nacionalne garde, koji su prošle nedelje dovedeni u Vašington da bi pomogli u smirivanju protesta zbog smrti Džordža Flojda, počnu da se povlače, navodeći da je prestonica "pod savršenom kontrolom."
“Vratiće se kući, ali mogu da se brzo vrate ovde ukoliko bude potrebno", saopštio je američki lider na Tviteru. "Mnogo manje demonstranata se pojavilo sinoć nego što je očekivano!"
Iako predsednik povlači vojnike Nacionalne garde, istaknuti bivši vojni lideri nastavljaju da izražavaju protivljenje Trampovoj pretnji, koju je izrekao prošle nedelje, da bi mogao da upotrebi skoro 10.000 vojnika u aktivnoj službi kao pojačanje lokalnoj policiji protiv demonstranata koji protestuju zbog smrti Džordža Flojda.
Protesti traju već skoro dve nedelje, a u nekim situacijama došlo je do nasilnih okršaja demonstranata sa vlastima. Međutim, desetine hiljada Amerikanaca u subotu je mirno protestovalo u desetinama američkih gradova zbog policijske zloupotrebe ovlašćenja u odnosu na manjine, uz vrlo malo prijavljenih sukoba sa policijom.
Demonstracije u subotu 6. juna 2020. u blizini Bele kuće.
Na kraju, 1.600 pripadnika 82. vazdušne divizije upućeno je u Vašington ali nisu aktivirani da smire proteste.
Sekretar za odbranu Mark Esper prošle nedelje se svojim stavom razišao od Trampa, navodeći da aktivno vojno osoblje treba da se upotrebi samo kao poslednje sredstvo, da bi se smirili neredi u SAD.
Sekretar za pravosuđe Vilijam Bar izjavio je za emisiju "Face the Nation" TV mreže CBS Njuz da takođe podržava taj stav. Bar je demantovao medijske izveštaje da je Tramp želeo da 10.000 vojnika bude u pripravnosti da odgovori na demonstracije.
Bar je izjavio da se prošlog ponedeljka sastao sa Trampom posle sukoba u Vašingtonu u noći 31. maja.
“Pozvan sam da dođem, pitali su me da li bih koordinisao federalne civilne agencije i rečeno mi je da će Sekretarijat za odbranu pružiti svaku podršku koja nam je potrebna da bismo zaštitili federalnu imovinu i osoblje Bele kuće", izjavio je Bar.
“Odluka je doneta da u blizini imamo u pripravnosti neke vojnike na redovnoj službi", rekao je. "Ali svi su se složili da bi upotreba vojnika bila poslednje sredstvo i da, sve dok stvari mogu da se kontrolišu na druge načine, tako treba da bude. Sekretar za odbranu i ja smo verovali da imamo adekvatne resurse i da neće biti potrebno da se koriste federalne trupe. Međutim, u slučaju da je bilo potrebno, želeli smo da vojnici budu blizu."
Ne propustite: Tramp preti da će izvesti vojsku na ulice američkih gradovaBar je naglasio da Tramp nikada nije "rekao ili nagovestio da u tom trenutku treba da rasporedimo vojnike. To se povremeno radilo u našoj istoriji. Mi pokušavamo da to izbegnemo, i drago mi je što smo u ovom slučaju to uspeli da izbegnemo."
Vršilac dužnosti sekretara za unutrašnju bezbednost, Čad Vulf, odbacio je ideju da je dovođenje aktivnog vojnog osoblja u Vašington bilo "preterana reakcija."
Vulf je izjavio za program "Fox News Sunday" da su američke snage reda i zakona želele da "budemo sigurni da imamo sva sredstva na raspolaganju".
Međutim, bivši mornarički admiral Majk Malen, nekadašnji načelnik Združenih generalštaba američke vojske, izrazio je protivljenje upotrebi aktivnog vojnog osoblja za kontrolu demonstracija u Americi.
“Vojska služi za borbu protiv naših neprijatelja, ne našeg naroda", izjavio je Malen za foks Njuz. Kako je naveo, američka vojska bi mogla da izgubi svoju "vezu sa američkom javnošću" ukoliko se trupe upotrebe za suzbijanje demonstracija.
Admiral Majk Malen, bivši načelnilk Združenih generalštaba vojske SAD (arhivska fotografija)
“Mogli bismo da izgubimo to poverenje u trenutku kada nam takva vrsta sile zaista nije potrebna", rekao je Malen.
Penzionisani general Martin Dempsi, takođe bivši načelnik Združenih generalštaba, izneo je slično mišljenje u programu televizije ABC "This Week". "Amerika nije bojno polje. Moramo da veoma pazimo kako koristimo svoju vojsku."
Dempsi je dodao da je američka vojska izgubila svoj ugled kod američke javnosti pre pola veka, za vreme burnih i često nasilnih protesta protiv Vijetnamskog rata.
“Trebalo nam je mnogo vremena da popravimo odnose sa američkom javnošću", izjavio je. "Taj odnos mora da bude zasnovan na poverenju."