Tramp sa Makronom razgovarao o evropskoj bezbednosti

  • Stiv Herman

Predsednci Francuske i SAD, Emanuel Maktron i Donald Tramp, ispred Jelisejske palate u Parizu, 10. novembra 2018.

Predsednici Amerike i Francuske, Donald Tramp i Emanuel Maktron, raspravljali su o svojim razlikama po pitanju evropske bezbednosti u subotu, jutro nakon što je Tramp stigao u Pariz i odmah kritikovao svog domaćina.

Nakon što je započeo njihov sastanak u Jelisejskoj palati, predsednik SAD je ponovo pozvao na bolju raspodelu tereta troškova odbrane Evrope.

"Želimo jaku Evropu", rekao je Tramp.

Emanuel Maktron je odgovorio: "Verujem da nam jeste potrebno više evropskih kapaciteta, više evropske odbrane".

Ali obojica lidera, barem dok su izveštači bili u prostoriji, izbegavali su razmenu bilo kakvih kritika na račun onog drugog.

Predsednik SAD Donald Tramp sastaje se sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom, u Jelisejskoj palati u Parizu, 10. novembra 2018.

Nakon što je predsednički avion "Er fors 1" sleteo na aerodrom Orli, Tramp je ispalio poruku svom domaćinu, okarakterisavši Makronov poziv za pravljenje evropske vojske "vrlo uvredljivim".

U tvitu nakon sletanja, Tramp je napomenuo da bi Evropa prvo trebalo da plati "svoj pošteni deo" za NATO, pre nego što razmatra formiranje evropskih snaga.

Makron, tokom posete mestima zapadnog fronta iz Prvog svetskog rata u Verdunu, rekao je za radio Evropa 1 da u susret obnovljenoj pretnji iz Moskve, Evropa treba da "sama sebe brani bolje" i da Evropljani ne mogu da se štite bez "prave evropske armije".

Makron je u intervjuu takođe kritikovao Trampovu nedavnu izjavu da će se Vašington povući iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (Pakt INF), koji je ograničavao nuklearno oružje i koji su sklopili predsednik SAD Ronald Regan i sovjetski generalni skretar Mihajl Gorbačov.

"Glavna žrtva" tog povlačenja, rekao je Makron, je "Evropa i njena bezbednost".

Francuski predsednik je dodao da Evropa takođe mora da štiti samu sebe "uz poštovanje prema Kini, Rusiji i čak i Sjedinjenim Američkim Državama".

Francuski predsednik Emanuel Makron,zajedno sa decom, odaju počast ispred spomenika vojnicima Prvog svetskog rata u Verdunu, severoistočna Francuska, 6. novembra 2018.

Devet ministara odbrane iz evropskih zemalja raspravljaju o tome kako bi nove međunarodne snage funkconisale.

Evropski lideri shvatili su Trampove zahteve za dodatnim milijardama dolara za troškove odbrane kao pretnju da će se Sjedinjene Države povući iz gotovo 70 godina stare vojne alijanse.

Ali, ideja evropske armije dobila je ograničenu podršku iz Berlina i Londona. Politički i vojni analitičari postavljaju pitanje da li evropske zemlje imaju volje, novca i vojnog potencijla da zamene sirovu snage Sjedinjenih Država.

Ideja evropske odbrambene zajednice inicijalno je pokrenuo britanski premijer Vinston Čerčil 1950. godine, ali je francuski parlament to odbio.

Tema je ponovo došla u fokus nakon što se 12 lidera okupilo u Parizu na obeležavanju primirja pre jednog veka u ratu koji se okončao 11. sata 11. dana u 11. mesecu.

Francuska prva dama Brižit Makron i prva dama SAD Melanija Tramp stoje na stepenicama ispred Jelisejske palate, 10. novembra 2018.

Lider SAD doputovao je u Evropu sa prvom damom Melanijom Tramp kako bi učestvovao u nedelju u ceremoniji obeležavanja 100. godišnjice primirja kojim je okončan Prvi svetski rat u kome je ubijeno 40 miliona ljudi. Komemoracija bi trebalo da bude održana u nedelju kod Trijumfalne kapije.

Sjedinjene Države i Francuska - koja je prva zemlja koja je formalno 1778. priznala Deklaraciju o nezavisnosti od Velike Britanije - bile su saveznice u oba svetska rata i partneri u bezbednosnoj strukturi NATO-a u Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Alijansa je sastavljena od različitih snaga država članica, nejednake snage i sposobnosti, koje su stavljene pod jedinstvenu komandu kad god izvode neku misiju.

Tramp, međutim, otkako je preuzeo dužnost pre dve godine, učestalo je dovodio u pitanje pakt o zajedničkoj odbrani i oštro kritikovao evropske zemlje zbog neizlaska u susret zahtevima za trošenje dva odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda na odbranu. Takođe je naglašavao da Sjedinjene Države treba prvo da misle na same sebe, pre nego na potrebe drugih nacija, odbacijući koncept globalizma.

Tramp otkazao posetu američkom vojnom groblju

Predsednik Tramp nije mogao da prisustvuje komemoraciji američkim vojnicima i marincima poginulim u Prvom svetskom ratu, zato što je kiša onemogućila njegov prevoz helikopterom, saopštila je Bela kuća.

Zbog otkazivanja u poslednji čas, Tramp je kritikovan na društvenim medijima a čak su i neki zvaničnici u Britaniji i SAD ocenili da Tramp nije iskazao dužno poštovanje prema američkim vojnicima.

Predsednik je, zajedno sa suprugom Melanijom, trebalo da oda poštu vojnicima na američkom groblju En-Marn u Belou. Međutim, zbog uporne lake kiše i oblačnog vremena, njegov helikopter nije poleteo ka toj lokaciji.

"Njihovo prisustvo je otkazano zbog logističkih teškoća izazvanih vremenom", saopštila je Bela kuća, dodajući da je umesto Trampa otišla delegacija koju je predvodio penzionisani general Džon Keli, šef osoblja Bele kuće.

Odluka je izazvala oštre kritike na Tviteru. Nikolas Soums, član britanskog parlamenta koji je unuk bivšeg premijera Vinstona Čerčila, rekao je da je Tramp "osramotio" američke vojnike.