Novoizabrani predsednik Donald Tramp kaže da lideri Ukrajine i Rusije treba da budu “spremni da se dogovore” kako bi okončali brutalni sukob koji potresa Ukrajinu od 2022. godine. On je takođe kritikovao odluku predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napadne unutrašnjost ruske teritorije oružjem koje su obezbedile Sjedinjene Države, ističući da bi, kada preuzme funkciju, mogao da promeni tu odluku.
Tramp izjavio je da će “pokušati“ da postigne mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine na početku svog novog predsedničkog mandata, i kaže da će obe strane možda morati da naprave kompromis.
“Mora da postoji dogovor. Previše ljudi je ubijeno. To je rat. Previše je ljudi. On mora da se nagodi, i Putin takođe mora da se nagodi."
Tramp je, takođe, odluku predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi oružje dugog dometa za napade unutar Rusije nazvao “glupom” i “velikom greškom”."
Sledećeg dana, Kijev je borbu preneo u srce Moskve, kada su ukrajinske snage bezbednosti preuzele odgovornost za ubistvo ključnog ruskog generala, u eksploziji bombe skrivene u skuteru, na samo nekoliko kilometara od Crvenog trga.
Analitičar Vilijam Pomeranc rekao je da bi buduća Trampova odluka o povlačenju podrške imala značajne vojne posledice za Ukrajinu – i mogla bi da Trampa dovede u sukob sa američkim saveznicima.
“Vidim potencijalni sukob između naših NATO saveznika i predsednika Trampa, u pogledu budućnosti rata. I iskreno, kada Tramp govori o pregovorima, to u realnosti znači da Ukrajina mora da pregovara i da se preda, ali on zapravo ne postavlja uslove Rusiji", kaže Pomeranc.
Your browser doesn’t support HTML5
Tramp poziva na kompromis sa obe strane rata u Ukrajini
Odlazeća administracija predsednika Bajdena pokušava da “do poslednjeg dolara” potroši sredstva namenjena za pomoć Ukrajini pre nego što on napusti funkciju. Zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost Majkl Karpenter objašnjava zašto:
“Pitanje Ukrajine odnosi se na osnove međunarodnog sistema na kojima sve počiva, a to su suverenitet, teritorijalni integritet, nepovredivost granica. Ako se to ne štiti u Ukrajini, neće se čuvati nigde druge.”
Kongres na kraju odlučuje da li će nastaviti da finansira borbu Ukrajine. Predsedavajući predstavničkog doma Majk Džonson rekao je za Glas Amerike:
“Mislim da je izbor predsednika Trampa već promenio jednačinu. Mislim da je on taj koji to može da reši, radujemo se njegovom vođstvu u tom pogledu, videćemo”, rekao je Džonson.
Demokrata Erika Li Karter, nedavno izabrana da služi poslednjih nekoliko nedelja kongresnog mandata njene pokojne majke, iskoristila je svoje ograničeno vreme na funkciji da bi potvrdila podršku svoje majke Ukrajini.
“Neću otpisati Ukrajinu sve dok svi Ukrajinci ne prestanu da se bore, a ne vidim da će se to desiti, dok Ukrajina ne pobedi."
Njen komentar ukazuje na važno pitanje - da li je Ukrajina uopšte spremna da se nagodi.
Članovi vlade predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog nedavno su obišli nekoliko zemalja, tražeći podršku, od suseda poput Poljske, kao i onih udaljenih kao što su Francuska i Australija.
Kada je nedavno upitan da li je spreman da spusti oružje i dođe za pregovarački sto, Zelenski je rekao da prvo treba da vidi bezbednosne garancije i plan za mir.