Trampov budžet za 2020. predviđa 8,6 milijardi za izgradnju zida na granici

Kopije prvog toma budžeta predsednka SAD Donalda Trampa za fiskalnu 2020. godinu, poređane po stolu nakon što su dostavljene Kancelariji za menadžment i budžet (OMB) u sedištu Komiteta za budžet Predstavničkog doma, na Kapitol hilu u Vašingtonu, 11. marta 2019.

Bela kuća je u ponedeljak objavila vladin plan za trošenje 4,7 hiljada milijardi za 2020. godinu, što je zahtev koji obuhvata i poziv predsednika Donalda Trampa za izdvajanje dodatnih 8,6 milijardi dolara za projekat koji je potpisao - konstrukciju zida na granici SAD i Meksika, koji treba da suzbije ilegalnu imigraciju.

Trampov zahtev za finansiranje zida na granici predznak je nove borbe sa zakonodavcima oko te teme u narednim mesecima tokom treće godine Trampovog predsednikovanja. Ključni opozicioni demokratski zakonodavci odmah su obećali da će blokirati finansiranje zida.

Trampov plan za budžet predviđa povećanje od pet odsto za finansiranje Pentagona i smanjenje od pet posto za nevojnu potrošnju, dok se smanjuje i trošenje novca za popularne programe koji obezbeđuju zdravstvenu zaštitu za starije Amerikance i za siromašne. Vojna potrošnja porasla bi sa 715 miljardi dolara na 750 milijardi.

Visoki zvaničnik Trampove administracije rekao je da plan poziva na kresanje finansiranja za "mnoge, mnoge programe koje smatramo rasipničkim".

I pored toga, Trampova administracija predviđa deficit u visini od 1,1 hiljade milijardi dolara na početku budžetske godine u oktobru, ako se uporede prihodi od taksi i naplata koje vrši vlada.

Lider demokrata u Senatu Čak Šumer nazvao je Trampov predlog "sramotnim budžetom" i "udarcem u stomak srednjoj klasi".

"To bi dramatično proširilo jaz između prihoda i dobrobiti kod najbogatijih građana i kod ostalih", rekao je Šumer. "Budžet saseca domaće programe, uključujući i investiranje u infrastrukturu, izgradnju kuća, obrazovanje i očuvanje prirodne sredine".

Tramp je izgubio prvu rundu borbe sa Kongresom po pitanju novca za izgradnju zida, kada su zakonodavci odbili svako izdvajanje za zid, nudeći gotovo 1,4 milijarde dolara za barijere. To je dovelo do toga da je Tramp proglasio vanredno stanje kako bi zaobišao Kongres i za izgradnju zida preusmerio novac već odobren za druge projekte.

Senat bi ove nedelje mogao da se pridruži Predstavničkom domu u povlačenju Trampovog proglašenja vanrednog stanja, mada se čini da u Kongresu ne postoji potrebna dvotrećinska većina koja bi nadjačala Trampov očekivani veto nakon izglasavanja odluke protiv zida. Brojne tužbe pred sudovima takođe izazivaju Trampovo proglašenje vanrednog stanja.

Trampov novi zahtev za finansiranje zida dolazi samo nekoliko nedelja nakon okončanja rekordnog 35 dana dugog delimičnog zatvaranja vlade, što je bio spor koji je u centru imao njegov zahtev za izdvajanje 5,7 milijardi dolara za izgradnju zida. Kada su to zakonodavci odbili, on je proglasio vanredno stanje.

Šumer i predsedavajuća Predstavničkim domom Nensi Pelosi rekli su u zajedničkom saopštenju u nedelju da se nadaju da je predsednik "naučio svoju lekciju" iz zatvaranja vlade.

Tramp je "naneo štetu milionima Amerikanaca i izazvao široko rasprostranjeni haos kada je bezobzirno zatvorio vladu u pokušaju da dobije svoj skup i neefikasan zid", kaže se u saopštenju. "Kongres odbija da finasira njegov zid i on je bio primoran da prizna poraz i ponovo otvori vladu. Ista stvar će mu se ponoviti ukoliko pokuša opet. Nadamo se da je naučio svoju lekciju".

Ali, savetnik Bele kuće za ekonomska pitanja, Leri Kadlov, rekao je u nedelju da je Tramp opravdao svoj poziv na izgradnju zida, iako istraživanja pokazuju da se većina glasča tome protivi.

"Samo bih rekao da je cela tema oko zida, bezbenosti granice, je od najviše važnosti", rekao je Kadlov. "Imamo krizu tamo dole. Mislim da je predsednik efektivno preuzeo taj predmet. To je kriza ekonomije, to je kriza kriminala i droge, to je kriza ljudskosti".