Predsednik Donald Tramp je obećavao velike promene u spoljnoj politici dok je vodio kampanju - pronalaženje zajedničkog jezika sa Rusijom, oštriji pristup prema Iranu i Kini i jaču podršku izraelskom lideru Benjaminu Netanjahuu. Medjutim, mesec dana pošto je postao predsednik, njegova administracija redefiniše svoj fokus.
U svom inauguralnm govoru, predsednik Donald Tramp je insistirao da bi spoljnom politikom zemlje trebalo da vladaju dva principa - “od danas, biće Amerika na prvom mestu, Amerika na prvom mestu. Svaka odluka o trgovini, porezu, imigraciji i spoljnoj politici.”
Tokom prvog meseca, predsednik je počeo da sprovodi promene u višedecenijskim tradicijama i medjunarodnim odnosima.
Tramp je nedavno poželeo dobrodošlicu izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu u Beloj kući čime je pokazano jedinstvo kojim je obeležena nova era u američko-izraelskim odnosima koji su bili zategnuti tokom mandata predsednika Obame.
Američki predsednik i izraelski premijer u Vašingtonu
Kao kandidat, Tramp je obećao da će premestiti američku Ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i izgledao je naklonjen izgradnji izraelskih naselja na Zapadnoj obali. Medjutim, u svojstvu predsednika Tramp je nagovestio “da razmatra” prebacivanje ambasade i apelovo na Izael da “zaustavi ekspanziju naselja.”
Na zajedničkoj konferenciji za štampu, Tramp je takodje odustao od dugogodišnje podrške Sjedinjenih Država rešenju konflikta izmedju Izraelaca i Palestinaca na principu dve države.
“Kad razmišljam o dve države ili jednoj državi, želim onu koju obe strane žele", izjavio je američki predsednik.
Tramp je obećao da će sprečiti Iran da se domogne nuklearnog naoružanja i kritikovao nuklearni sporazum izmedju Teherana i šest svetskih sila iz 2015. kao “zaista loš sporazum”. U februaru Tramp je uveo nove sankcije Teheranu u odgovor na nedavnu probu balističkih projektila.
“Učinićemo više da sprečimo Iran da ikada razvije, i zaista mislim ikada, nuklearno oružje", rekao je Tramp.
On je više puta sugerisao da bi topliji odnosi sa Rusijom bili dobra ideja, uprkos vezama sa Iranom i optužbama da se Rusija mešala u izbore 2016. To je unelo nervozu kod nekih američkih zakonodavaca i evropskih saveznika. U Briselu, američki potpredsednik Majk Pens je pokušao da pruži uveravanja evropskim partnerima.
"I mada će Sjedinjene Države i pod novom administracijom nastaviti da smatraju Rusiju odgovornom takodje ćemo tražiti nove zajedničke tačke, koje predsednik Tramp smatra da se mogu naći", poručio je američki potpredsednik.
Tramp je često kritikovao Kinu dok je vodio predsedničku kampanju, optuživši je da manipuliše svojom valutom - “Oni nisu igrali po pravilima i znam da je vreme da počnu", izjavio je Tramp.
Predsednik SAD je obećao da će uvesti tarife na kineski uvoz i promeniti trgovinsku politiku. Medjutim, Trampova administracija se do sada nije oglasila po tim pitanjima i prebacila je fokus na geopolitička pitanja.
Tajvanska predsednica i američki predsednik
Tramp se složio da poštuje politiku “jedinstvene Kine” kad je u pitanju Tajvan, ali Sjedinjene Države i dalje dovodi u pitanje tvrdnju Kine da ima suverenitet nad jednim brojem ostrva u Južnom kineskom moru. Američki nosač aviona je nedavno počeo “rutinske operacije” u Južnom kineskom moru i to uprkos upozorenju Pekinga da se Amerika ne meša u suverenitet Kine u toj oblasti.
"Mislim da u Trampovoj administraciji postoji impuls da bude oštrija prema Kini, posebno u Južnom kineskom moru, ali nije jasno iz saopštenja koje smo do sada čuli da li će biti jasne politike u tom smislu", smatra Boni Glejser iz Centra za strateške i međuarodne studije.
Samo nekoliko nedelja od kako je nova administracija stupila na položaj, druge zemlje se pripremaju za velike promene u odnosima sa SAD, dok Donald Tramp nastavlja da uobličava i definiše šta njegova politika “Amerika na prvom mestu” znači.