Lijane prete tropskim šumama

  • Zulima Palacio

Stefan Šnicer

Tropske šume u svetu prolaze kroz duboke promene. Proučavanja sprovedena proteklih decenija pokazuju da drveće u šumama Centralne i Južne Amerike mora da se nadmeće za svetlo i hranljive materije sa drvenastim puzavicama nazvanim zajedničkim imenom lijane. tudije su takođe pokazale da su uzroci tome klimatske promene i visok nivo ugljendioksida u atmosferi.

Već više od stotinu godina, duboko u tropskim šumama Paname na ostrvu zvanom Baro Kolorado, naučnici Smitsonijanovog instituta istražuju floru i faunu. Stručnjak za parazitske puzavice - lijane - Stefan Šnicer, kaže da se u poslednjih 40 godina njihov broj više nego udvostručio.

"Ustanovili smo da verovatno oko 80 odsto drveća oko nas mora da se nadmeće sa lijanama. Zbog njih većina drveća raste sporije", kaže Šnicer.

Lijane oduzimaju drveću hranljive sastojke iz zemlje, smanjuju mu raspoloživu svetlost i postepeno ga ubijaju.

"To su rođne ubice. Lijana se penje uz drvo, uguši ga, drvo pada, a sa njim i lijana, ali dok drvo umire lijana ostaje živa", kaže Šnicer.

Šnicer procenjuje da neke lijane imaju po stotinu godina, da se protežu preko više od 10 stabala i da su dugačke gotovo kilometar. Iako neke vrste imaju plodove i u njima žive životinje, za većinu drveća lijane znače smrt. Jedna lijana ima po desetak mesta na kojima je pustila koren.

Šnicer kaže da lijane verovatno rastu brže zbog suše i viših temperatura. Na obližnjem poluostrvu Gigante on i njegov tim pripremili su sadnice 14 vrsta lokalnog drveća koje će presaditi na 16 mesta - polovinu zajedno sa lijanama.

"Merićemo kako opstaju svaka 2 do 3 meseca, a zatim i njihov rast svakih 6 do 12 meseci. Posle dve-tri godine znaćemo koje vrste drveća opstaju u prisustvu lijana, a koje ne", kaže Šnicer.

Posle 20 godina, kaže Šnicer, naučnicima će biti jasnije kako se tropske šume menjaju i kako da ih štite i obnavljaju.

"Šume se menjaju i jednoga dana njima bi mogle da dominiraju lijane ili pak drveće otporno na njih", zaključuje Šnicer.

Ali, zašto je to važno? Šnicer kaže da tropske šume sadrže oko jedne trećine ugljenika na zemlji. Bez drveća koje apsorbuje ugljendioksid iz vazduha globalne klimatske promene bile bi znatno brže i opasnije.