Erik Gordi: Trzavice Beograd-Zagreb zbog Jasenovca - potpuno odsustvo odgovornosti

Arhiva - Pripadnici Vojske Srbije odaju počast žrtvama holokausta, na Starom sajmištu u Beogradu, 27. januara 2016.

Kao što se svađaju oko tendencioznih tumačenja nedavnih sukoba, Srbija i Hrvatska nastavljaju da se svađaju oko tendencionznih tumačenja ranijih sukoba. Radi se o neprosvećenom pristpu simbolici: srpski državni vrh misli da može steći politički kapital uvećavanjem uloge žrtve, a hrvatski državni vrh misli da rizikuje politički kapital priznavanjem činjenica iz prošlosti, izjavio je za Glas Amerike Erik Gordi, profesor političke i sociologije kulture na Slovenskim i istočnoevropskim studijama Univerzitetskog koledža u Londonu, povodom poslednjeg kruga političkog prepucavanja na liniji Beograd-Zagreb, a nakon otvaranja izložbe o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama.

"Pada u oči potpuno odsustvo odgovornosti, kako prema istorijskoj istini, tako i prema obavezi društva da pruža kompletnu informaciju i da vodi ozbiljnu raspravu o njoj, sa obe strane", rekao je Erik Gordi i ocenio da je to što ideološki sukob oko Jasenovca traje 73 godine nakon kraja Drugog svetskog rata zapravo borba oko tumačenja ratova 90-ih i da je vode "nesavesni i neodgovorni političari".

"Odsustvo pijeteta prema žrtvama Jasenovca, bez obzira da li se uočava u smanjenju ili povećanju broja njih ili i svrstavanju ljudi u 'nacionalne' kategorije, savršeno dobro reflektuje odsustvo pijeteta prema žrtvama", zaključuje profesor Erik Gordi u izjavi za Glas Amerike.

Diplomatske i nediplomatske poruke

Nova zategnustost na relaciji Beograd - Zagreb započela su nakon što je Ivica Dačić, ministar inostranih poslova Srbije, iskoristio otvaranje izložbe "Jasenovac - pravo na nezaborav" u Njujorku da uputi oštru poruku hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću. Izložba, inače, kako je predstavljno, ima za cilj negovanje kulture sećanja na srpske, jevrejske, romske i antifašističke žrtve.

"Isto tako kao što Plenković odlazi u Jerusalim da se pokloni senima Jasenovca, očekujemo da to uradi i u Hrvatskoj, u samom Jasenovcu i da jasno definiše i kaže ko su žrtve. Da li je 50.000, 100.000 ili 700.000... da je jedan čovek ubijen zbog toga što je Jevrejin, ili zato što je Srbin - to je bruka", rekao je Ivica Dačić i ocenio da je srpski narod pretrpeo najveće žrtve tokom Drugog svetskog rata.

Na to su usledile oštre reakcije hrvatske diplomatije. Ministarstvo spoljnih poslova u svom saopštenju optužilo je Srbiju da izložbom manipuliše i predstavlja lažne podatke.

"Izražavamo duboko poštovanje prema svim žrtvama ustaškog režima iz Drugog svetskog rata i najsnažnije osuđujemo sva njegova zlodela, posebno zločine izvršene prema žrtvama stradalim u logoru Jasenovac. Istovremeno, i upravo iz pijeteta prema ovim žrtvama, smatramo potpuno neprihvatljivim korišćenje stradanja u Jasenovcu u dnevnopolitičke, propagandne svrhe", navedeno je u saopštenju.

Oglasila se i ministarka spoljnih poslova Hrvatske Marija Pejčinović Burić koja je rekla da je licemerno da optužbe na račun Hrvatske dolaze od visokih zvaničnika Srbije koja u postupku rehabilitacije ima najveće zločince iz Drugog svetskog rata, Dražu Mihailovića i Milana Nedića.

Dačić uzvraća porukom da izložba nije usmerena ni protiv koga, osim protiv zločinaca.

"Kao da Nemačka uputi Jevrejima..."

U razmenu izjava uključio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da je protesna nota koja je Hrvatska uputila Srbiji ravna onoj koju bi Nemačka uputila Jevrejima zbog obeležavanja Dana holokausta.

Vučić u telefonskoj izjavi iz Istanbula za beogradsku TV Pink rekao da "još možda može da razume što Srbija i Hrvatska ne mogu da se usaglase oko dešavanja od pre 27 godina", ali da ne razume kako nije moguće postići saglasnost oko onoga što se dogadjalo pre 72, 73 godine - tokom Drugog svetskog rata.

Premijerka Srbije Ana Brnabić sa žaljenjem je prokomentarisala hrvatsku notu, pozvavši na "spuštanje lopte".

"Žao mi je, ja ne vidim povod za protestnu notu. Mislim da je Hrvatska trebalo da podrži ovakvu izložbu, da bismo obeležili strašne stvari koje su se dogodile u Drugom svetskom ratu, kako se više nikad ne bi ponovile. Nastavićemo da se trudimo da imamo najbolje moguće odnose i da prevaziđemo neke razlike, ali je neverovatno da imamo protestnu notu zato što se pravi izložba da bi se pokazali zločini holokausta", rekla je premijerka.