Politička kriza u Turskoj, podstaknuta istragom o korupciji, usledila je u uslovima privrednog zastoja u zemlji koja se smatra regionalnom silom
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan bori se protiv korupcije u jeku borbe za vlast koja je zahvatila jezgro turske političke elite. Analitičari ističu da je spor, u kome su već tri ministra bila podnela ostavku, usledio u uslovima ekonomskog zastoja u Turskoj, koja već duže vreme uživa ugled regionalne ekonomske sile u usponu.
Politički sukob u Turskoj pretvorio se ove nedelje u parlamentarnu kavgu. Suparnički zakonodavci spore se oko nacrta zakona, kojim se predviđa jača uloga vlade u postavljanju i sudija i tužilaca. Opozicija tvrdi da se radi o pokušaju gušenja skandala vezanog za korupciju. Premijer Redžep Tajip Ergdogan nazvao je optužbe o korupciji “pokušajem puča” od strane pravosudnih organa, koje pomažu strane sile.
“Protiv nas se sprovodi propaganda. Unutar same države postoji zaverenička garnitura, kabala.”
Prošle nedelje više od deset hiljada ljudi izašlo je na demonstracije u Ankari. Gul Berna Ozdžan sa Kraljevskog Holovej Univerziteta u Londonu, kaže da optužbe za korupciju sežu do samog političkog i poslovnog vrha Turske.
“Kako je ekonomija jačala tako se korupcija širila. Najizrazitija korupcija zahvatila je sektor državnih nabavki, gradskih usluga, urbanističkih planova, planova za korišćenje zemljišta, kao i privatizaciju, naročito bivše državne imovine.”
Skandal je doveo do ostavki trojice ministara. Otpušteno je i nekoliko šefova policije zajedno sa 350 policajaca, a vise desetina je uhapšeno. Analitičari smatraju da su meta političke čistke, pristalice Fetulaha Gulena - uticajnog akademika i osnivača konzervativnog islamskog pokreta Hizmet - koji živi u Sjedinjenim Državama. Gul Berna Ozdžan nastavlja:
“Gulenov pokret, koji zagovara solidarnost, takođe je učestvovao u pomenutoj ekonomskoj preraspodeli, putem privatizacije, građevinskih aranžmana na lokalnom nivou i drugog. Oni su najverovatnije postupno istisnuti iz bogaćenja. ”
Prosečna godišnja stopa rasta u poslednjih deset godina, koja je iznosila 5,2 odsto doprinela je da Erdogan osvoji tri uzastopne izborne pobede. Međutim, od pre tri godine ekonomski razvoj je usporen, kaže Fadi Hakura analitičar u londonskom Institutu Četem haus.
“Sada kada se ‘kolač’ smanjuje, svako želi veći komad, što stvara ogromne razmirice među konzervativnim snagama u Turskoj.”
Hakura dodaje da je Tursku snašlo ono što ekonomisti nazivaju ‘zamkom’ osrednjih prihoda.
“Važno je da se produktivnost stalno povećava, da je ljudski kapital sve bolji, da su državne institucije čvrste, da postoji transparentnost i vladavina prava. U odnosu na sve te standarde Turska ima ozbiljne nedostatke.”
Najnovije optužbe o korupciji nagoveštavaju dalje ekonomske nevolje, smatra Gul Berna Ozdžan.
“Vladavina zakona je definitivno ugrožena. Niko ne želi da ulaže u zemlju u kojoj je sudstvo pod kontrolom vlade.”
Premijer Erdogan poriče takve optužbe, za koje tvrdi da su lažne i da imaju za cilj da se spreči njegova moguća pobeda na predsedničkim izborima u septembru.
Politički sukob u Turskoj pretvorio se ove nedelje u parlamentarnu kavgu. Suparnički zakonodavci spore se oko nacrta zakona, kojim se predviđa jača uloga vlade u postavljanju i sudija i tužilaca. Opozicija tvrdi da se radi o pokušaju gušenja skandala vezanog za korupciju. Premijer Redžep Tajip Ergdogan nazvao je optužbe o korupciji “pokušajem puča” od strane pravosudnih organa, koje pomažu strane sile.
“Protiv nas se sprovodi propaganda. Unutar same države postoji zaverenička garnitura, kabala.”
Prošle nedelje više od deset hiljada ljudi izašlo je na demonstracije u Ankari. Gul Berna Ozdžan sa Kraljevskog Holovej Univerziteta u Londonu, kaže da optužbe za korupciju sežu do samog političkog i poslovnog vrha Turske.
“Kako je ekonomija jačala tako se korupcija širila. Najizrazitija korupcija zahvatila je sektor državnih nabavki, gradskih usluga, urbanističkih planova, planova za korišćenje zemljišta, kao i privatizaciju, naročito bivše državne imovine.”
Skandal je doveo do ostavki trojice ministara. Otpušteno je i nekoliko šefova policije zajedno sa 350 policajaca, a vise desetina je uhapšeno. Analitičari smatraju da su meta političke čistke, pristalice Fetulaha Gulena - uticajnog akademika i osnivača konzervativnog islamskog pokreta Hizmet - koji živi u Sjedinjenim Državama. Gul Berna Ozdžan nastavlja:
“Gulenov pokret, koji zagovara solidarnost, takođe je učestvovao u pomenutoj ekonomskoj preraspodeli, putem privatizacije, građevinskih aranžmana na lokalnom nivou i drugog. Oni su najverovatnije postupno istisnuti iz bogaćenja. ”
Prosečna godišnja stopa rasta u poslednjih deset godina, koja je iznosila 5,2 odsto doprinela je da Erdogan osvoji tri uzastopne izborne pobede. Međutim, od pre tri godine ekonomski razvoj je usporen, kaže Fadi Hakura analitičar u londonskom Institutu Četem haus.
“Sada kada se ‘kolač’ smanjuje, svako želi veći komad, što stvara ogromne razmirice među konzervativnim snagama u Turskoj.”
Hakura dodaje da je Tursku snašlo ono što ekonomisti nazivaju ‘zamkom’ osrednjih prihoda.
“Važno je da se produktivnost stalno povećava, da je ljudski kapital sve bolji, da su državne institucije čvrste, da postoji transparentnost i vladavina prava. U odnosu na sve te standarde Turska ima ozbiljne nedostatke.”
Najnovije optužbe o korupciji nagoveštavaju dalje ekonomske nevolje, smatra Gul Berna Ozdžan.
“Vladavina zakona je definitivno ugrožena. Niko ne želi da ulaže u zemlju u kojoj je sudstvo pod kontrolom vlade.”
Premijer Erdogan poriče takve optužbe, za koje tvrdi da su lažne i da imaju za cilj da se spreči njegova moguća pobeda na predsedničkim izborima u septembru.