Turska je u utorak pristala da, nakon prvobitnog protivljenja, podrži članstvo Švedske i Finske u NATO-u.
"Zadovoljstvo mi je da objavim da sada imamo sporazum kojim se otvara put za Finsku i Švedsku da se pridruže NATO-u", objavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg posle razgovora lidera tri zemlje na najvišem nivou, na marginama samita u Madridu i ocenio da je reč o istorijskom dogovoru.
Stoltenberg je dodao da su tri zemlje potpisale memorandum kojim se rešavaju turske primedbe, između ostalog u vezi sa izvozom oružja i borbom protiv terorizma.
Stoltenberg je rekao da će lideri NATO-a u sredu uputiti formalni poziv Švedskoj i Finskoj da se pridruže alijansi. To moraju da ratifikuju sve članice, ali je generalni sekretar poručio da je "apsolutno uveren" da će dve zemlje ući u NATO, što bi moglo da se dogodi za nekoliko meseci.
Posle ruske invazije, Švedska i Finska su odustale od višedecenijskog neutralnog statusa i prijavile se za članstvo u NATO-u, što je do sada blokirao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zbog, kako je navodio, stava te dve zemlje o kurdskim pobunjeničkim grupama koje Turska smatra teroristima.
Međutim, finski predsednik Sauli Ninisto saopštio je u Madridu da je Turska pristala da podrži članstvo dve zemlje u NATO nakon što su tri zemlje potpisale zajednički memorandum " o pružanju pune podrške protiv bezbednosnih pretnji".
Turska je saopštila da je "dobila šta je želela" uključujući "punu saradnju u borbi protiv" pobunjeničkih grupa.
Pozdravila je sporazum kao trijumf i dodala da su Švedska i Finska pristale da se obračunaju sa grupama koje Ankara smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost, među kojima je i Kurdistanka radnička partija (PKK) i njen sirijski ogranak. Takođe je navela da je dogovoreno " da se ne uvode restrikcije u oblasti odbrambene industrije" i da se "preduzmu konkretni koraci na izručenju terorističkih kriminalaca".
Švedska šefica diplomatije An Lind rekla je novinarima da "su sve strane pokazale neverovatnu spremnost da dođu do dogovora i da su bile kontruktivne, a mi smo stavili do znanja da ozbiljno uzimamo u obzir strahovanja u pogledu terorističkih napada".
Sjedinjene Države pozdravile su "istorijski" dogovor koji, kako je saopštio neimenovani visoki zvaničnik administracije, "predstavlja moćan podsticaj" za jedinstvo NATO-a.
Zvaničnik je rekao da predsednik Džo Bajden podržava sporazum i da je ranije u utorak razgovarao sa Erdoganom o NATO-u na zahtev Finske i Švedske. U svetlu spekulacija o američkoj ulozi, zvaničnik je rekao da Vašington nije ponudio nikakve ustupke Ankari da bi prihvatila dogovor.
Lideri SAD i Turske bi, kako se očekuje, trebalo da se sastanu na marginama samita u sredu.
NATO jača snage posle ruske invazije
Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je "temeljnu izmenu" pristupa NATO-a odbrani, a članice će morati da povećaju vojne budžete u sve nestabilnijem svetu, poručio je prethodno generalni sekretar alijanse.
Stoltenberg se obratio dok američki predsednik i drugi NATO lideri pristižu na samit u Madridu na kojem će biti utvrđen kurs alijanse u narednim godinama, prenosi agencija Asošijeted pres.
Ne propustite: Zaključak G7: Još više ekonomski oštetiti RusijuStoltenberg je rekao da će na samitu biti utvrđen plan za alijansu "u sve opasnijem i nepredvidljivijem svetu".
"Da bi mogli da se odbranimo u opasnijem svetu moramo da ulažemo više u našu odbranu", rekao je generalni sekretar. Samo devet od 30 NATO članica izdvaja dva odsto BDP-a za odbranu. Španija, koja je domaćin samita, izdvaja samo polovinu od tog zacrtanog cilja.
Na vrhu agende sastanaka lidera u sredu i četvrtak je jačanje odbrane protiv Rusije i podrška Ukrajini. "Ukrajina je sada suočena sa brutalnošću koju nismo videli u Evropi od Drugog svetskog rata", upozorio je Stoltenberg.
Bajden je na početku posete Madridu obećao da će ojačati američko vojno prisustvo u Evropi, a ruskog predsednika Vladimira Putina je osudio zato što pokušava da "izbriše" ukrajinsku kulturu u aktuelnom ratu.
Bajden je tokom razgovora sa španskim premijerom Pedrom Sančezom izneo planove za povećanje broja razarača u Španiji sa četiri na šest i poručio da je to samo jedan od više poteza za jačanje alijanse u regionu koje će on i NATO saveznici najaviti na samitu.
Stoltenberg je u ponedeljak najavio da će NATO članice na samitu postići dogovor o povećanju broja pripadnika snaga za brzo reagovanje sa 40.000 na 300.000. Međutim, unutar NATO-a postoje tenzije u pogledu načina na koji će rat biti okončan i mogućih ustupaka Ukrajine da bi se okončale borbe, prenosi AP.
Ne propustite: Stoltenberg: Više od 300.000 NATO trupa u visokom stepenu pripravnostiRazličiti su i stavovi o pristupu Kini u novom Strateškom konceptu - setu prioriteta i ciljeva koji se utvrđuju jednom u deceniju. U poslednjem dokumentu, objavljenom 2010. godine, Kina se ne pominje.
U novom konceptu trebalo bi da bude utvrđen pristup NATO-a nizu pitanja od sajber bezbednosti do klimatskih promena - i sve većeg ekonomskog i vojnog uticaja Kine, te sve većeg značaja i moći indo-pacifičkog regiona. Samitu će, kao gosti, prvi put prisustvovati lideri Japana, Australije, Južne Koreje i Novog Zelanda.
U Strateškom konceptu, NATO će Rusiju proglasiti glavnom pretnjom. Ruska svemirska agencija, Roskosmos, je otvaranje samita obeležila objavljivanjem satelitskih snimaka i koordinata sale u kojoj će skup biti održan u Madridu, kao i Bele kuće, Pentagona, i sedišta vlada u Londonu, Parizu i Berlinu.
Ruska agencija je saopštila da će NATO da proglasi Rusiju neprijateljem na samitu, i da objavljuje precizne koordinate "za svaki slučaj".
Đukanović sa Bajdenom: Ohrabruje ocjena dokazanog prijatelja da je CG na pravom putu
Predsjednik Crne Gore, Milo Đukanović objavio je u utorak veče na svom Tviter profilu da je razgovarao sa američkim predsjednikom na marginama kraljevske gala večere.
“Ohrabruje ocjena dokazanog prijatelja da je Crna Gora uvijek na pravom putu”, naveo je predsjednik Crne Gore nakon kratkog razgovora u Madridu sa predsjednikom SAD.
Đukanović je u Madridu na poziv generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i predvodi crnogorsku delegaciju na sastanku šefova država i vlada.
"Prilika za podsjećanje na važnost Zapadnog Balkana i pažnju koju je predsjednik Bajden poklanjao postizanju i izgradnji mira u regionu", napisao je Đukanović na svom Tviter profilu.