ISTANBUL - Šef državne izborne komisije Turske saopštio je u ponedeljak da će drugi krug predsedničkih izbora biti održan 28. maja. Ni aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan, ni njegov glavni rival Kemal Kiličdaroglu nisu uspeli da osvoje više od 50 odsto glasova.
Iz državne izborne komisije je saopšteno da je ostalo da se prebroji oko 35.000 glasova, ali da prema sadašnjim rezultatima Erdogan ima 48,51 odsto, a Kiličdaroglu 44,88 odsto glasova.
Predsednički izbori će odlučiti ne samo ko vodi Tursku, već i da li će se ona vratiti na sekularniji, demokratskiji put, kako će se nositi sa teškom krizom troškova života i upravljati ključnim odnosima sa Rusijom, Bliskim istokom i Zapadom.
Kiličdaroglu, koji je rekao da će pobediti u drugom krugu, pozvao je svoje pristalice na strpljenje i optužio Erdoganovu stranku da se meša u prebrojavanje glasova.
Lider stranke levog centra, 74-godišnji Kemal Kiličdaroglu
Erdogan je ostvario bolji rezultat nego što su mu pokazale predizborne ankete i samouvereno se obratio svojim pristalicama u nedelju.
"Vodimo za 2,6 miliona glasova u odnosu na najbližeg rivala. Očekujemo da će se ova cifra povećati sa zvaničnim rezultatima", rekao je Erdogan.
Hiljade Erdoganovih glasača okupilo se u sedištu stranke u Ankari, puštajući partijske pesme i mašući zastavama.
„Znamo da nije još vreme za slavlje, ali se nadamo da ćemo uskoro proslaviti njegovu pobedu. Erdogan je najbolji lider kojeg smo imali i volimo ga“, rekao je Jalčin Jildrim, vlasnik tekstilne fabrike.
Slavlje Erdoganovih pristalica u Istanbulu, 14. maja 2023.
Rezultati predsedničkih izbora odražavaju duboku polarizaciju u zemlji koja se nalazi na političkoj raskrsnici. Očekuje se da bi Erdoganova vladajuća koalicija mogla da dobije većinu u parlamentu, dajući mu potencijalnu prednost u drugom krugu predsedničkih izbora.
Predizborna istraživanja javnog mnjenja ukazivala su na veoma tesnu trku, ali su Kiličdarogluu, koji je na čelu koalicije šest stranaka, davala blagu prednost.
Treći nacionalistički predsednički kandidat, Sinan Ogan bi mogao da bude jezičak na vagi u drugom krugu, u zavisnosti od toga kojeg kandidata podržava, kažu analitičari.
Opozicija je saopštila da Erdoganova stranka odlaže proglašenje konačnih rezultata ulažući prigovore. Kiličdaroglu je rekao da Erdoganova stranka time "poništava izbornu volju Turske".
Glasački listići pred izbore
"Ne možete prigovorima sprečiti ono što će se desiti. Nikada nećemo dozvoliti da ovo postane svršen čin", rekao je on.
Izbor predsednika Turske jedna je od najvažnijih političkih odluka u poslednjih 100 godina i imaće odjek i izvan granica Turske.
Pobeda Erdogana, jednog od najvažnijih saveznika predsednika Rusije Vladimira Putina, verovatno će obradovati Kremlj, ali uznemiriti administraciju Džoa Bajdena, kao i mnoge evropske i bliskoistočne lidere koji su imali problematične odnose sa Erdoganom.
Turski lider sa najdužim stažom pretvorio je članicu NATO-a i drugu po veličini državu u Evropi u globalnog igrača, modernizovao je kroz megaprojekte kao što su novi mostovi i aerodromi, i izgradio industriju oružja koju traže strane države.
Ali, nestabilna ekonomska politika koja je izazvala porast troškova života i inflacije, ostavila ga je na udaru gneva birača. Takođe, sporo reagovanje njegove vlade na razorni zemljotres na jugoistoku zemlje, u kojem je ranije ove godine poginulo 50.000 ljudi, dodatno je uznemirilo birače.
Parlamentarni izbori
Na parlamentarnim izborima, Narodna alijansa Erdoganove partije AKP, nacionalistička MHP i drugi prošli su bolje nego što se očekivalo i krenuli su prema većini.
Kritičari strahuju da će Erdogan vladati sve autokratskije ako osvoji još jedan mandat.
Opozirionar Kiličdaroglu obećao je da će revitalizovati demokratiju nakon godina državne represije, vratiti se ortodoksnoj ekonomskoj politici, osnažiti institucije koje su izgubile autonomiju pod Erdoganom i obnoviti slabe veze sa Zapadom.
Hiljade političkih zatvorenika i aktivista moglo bi da bude oslobođeno ako opozicija pobedi.