Dobitnik ovogodišnje Tajler nagrade za dostignuća u ekologiji pronašao čvrstu vezu između biologije i biznisa, koja pomaže naučnicima da predvide i reše moguće probleme.
Ekonomisti uče kako finansijski svet funkcioniše proučavajući čopore vukova i jata riba – objašnjava naučnik Sajmon Levin, profesor na univerzitetu Prinston i nosilac ovogodišnje nagrade Tajler za dostignuća u ekologiji. Profesor Levin je u Los Anđelesu nagrađen za pronalaženje veze između biologije i biznisa.
Sajmon Levin je matematičar, koji je to znanje iskoristio za proučavanje bioloških sistema. On tvrdi da se pojedinci u grupama vrlo slično ponašaju – bilo da su to vukovi ili bankari na Volstritu.
“Pojedinci se takmiče za ograničena sredstva, koriste kooperativne aranžmane, eksploatacijske aranžmane, parazitske – dakle oni su ista vrsta fenomena. Sa kolegama sam pre 20 godine počeo da posmatram ekonomske sisteme”, kaže Levin.
Početkom 2008. godine, Levin je bio koautor članka pod nazivom “Ekologija za bankare” objavljenog u naučnom časopisu Nature - u kojem je precizno predvideo finansijski kolaps izazvan problemima u industriji pozajmica za nekretnine. On navodi da su kompleksni finansijski i bankarski sistemi pokazivali problematične znake, koji bi u biološkom svetu značili da će doći do krize.
“Sistemi su postajali sve više međusobno povezani, a kada se to dogodi u ekološkim sistemima, postoji rizik od kolapsa”, priča Levin.
Levin sada proučava moguće opasnosti od sve ozbiljnijih tenzija pod kojima se nalaze okeani i klimatski sistemi zbog ljudskih aktivnosti.
“Proučavamo jata riba i ptica. Naravno, izučavamo i grupe životinja poput vukova ili gnuova da bismo razumeli kako su organizovani i kako rešavaju probleme kolektiva”, kaže on.
Profesor Levin takođe navodi da kompleksni sistemi zahtevaju snažne reakcije kako bi se suočili sa novim pretnjama, što je slučaj i za naš međusobno povetani svet u kome globalne povezanosti predstavljaju dodatna opterećenja za krhke organizacije.
“Drugim rečima, treba nam sistem koji će, pod jedan, imati opšte odgovore koji bi nam kupili vreme, a pod dva, koji je prilagodljiv na određenje pretnje. Mislim da tako moramo da se suprotstavljamo pretnjama, bilo u finansijskim sistemima ili bioterorizmu”, objašnjava Levin.
On zaključuje da ljudi imaju prednost u odnosu na životinje jer mogu da proučavaju rizike sa kojima se društveni i biološki svetovi susreću i da na osnovu toga osmisle odgovarajuće odgovore.
Sajmon Levin je matematičar, koji je to znanje iskoristio za proučavanje bioloških sistema. On tvrdi da se pojedinci u grupama vrlo slično ponašaju – bilo da su to vukovi ili bankari na Volstritu.
“Pojedinci se takmiče za ograničena sredstva, koriste kooperativne aranžmane, eksploatacijske aranžmane, parazitske – dakle oni su ista vrsta fenomena. Sa kolegama sam pre 20 godine počeo da posmatram ekonomske sisteme”, kaže Levin.
Početkom 2008. godine, Levin je bio koautor članka pod nazivom “Ekologija za bankare” objavljenog u naučnom časopisu Nature - u kojem je precizno predvideo finansijski kolaps izazvan problemima u industriji pozajmica za nekretnine. On navodi da su kompleksni finansijski i bankarski sistemi pokazivali problematične znake, koji bi u biološkom svetu značili da će doći do krize.
“Sistemi su postajali sve više međusobno povezani, a kada se to dogodi u ekološkim sistemima, postoji rizik od kolapsa”, priča Levin.
Levin sada proučava moguće opasnosti od sve ozbiljnijih tenzija pod kojima se nalaze okeani i klimatski sistemi zbog ljudskih aktivnosti.
“Proučavamo jata riba i ptica. Naravno, izučavamo i grupe životinja poput vukova ili gnuova da bismo razumeli kako su organizovani i kako rešavaju probleme kolektiva”, kaže on.
Profesor Levin takođe navodi da kompleksni sistemi zahtevaju snažne reakcije kako bi se suočili sa novim pretnjama, što je slučaj i za naš međusobno povetani svet u kome globalne povezanosti predstavljaju dodatna opterećenja za krhke organizacije.
“Drugim rečima, treba nam sistem koji će, pod jedan, imati opšte odgovore koji bi nam kupili vreme, a pod dva, koji je prilagodljiv na određenje pretnje. Mislim da tako moramo da se suprotstavljamo pretnjama, bilo u finansijskim sistemima ili bioterorizmu”, objašnjava Levin.
On zaključuje da ljudi imaju prednost u odnosu na životinje jer mogu da proučavaju rizike sa kojima se društveni i biološki svetovi susreću i da na osnovu toga osmisle odgovarajuće odgovore.