Samo nekoliko dana nakon vesti o otkriću egipatske grobnice visoke sveštenice stare 4.400 godina, stigla je nova vest o još starijem pronalasku od pre 100 miliona godina - novoj vrsti dinosaurusa.
Krajem mezozoika dugovrati biljojed nastanjivao je oblast, koju je tada prekrivala džungla. Ona se znatno razlikuje od onoga što je dr Hešam Salam i njegov tim diplomaca zatekao kada je počeo sa istraživanjem područja 2013. godine.
“Rekao sam im da se raštrkaju, kako bismo pokrili što veću moguću površinu. Ubrzo potom, čuli smo jednu od članica tima kako nas doziva sa vešću da je pronašla veliku količinu kostiju. Čak me je pozvala na mobilni jer sam bio 2 kilometara udaljen i rekla mi “Doktore, tamo ima ogromna količina kostiju, dođite da vidite”. Kada sam posetio mesto video sam deo skeleta dinosaurusa. To je za nas bilo veliko otkriće.”
Tim je pažljivo iskopao kosti vilice, nogu i ostale fosile i doneo ih u Paleontološki centar za proučavanje kičmenjaka na Univerzitetu u Mansuri.
Pronađeni deo skeleta ukazivao je na sličnost anatomije dinosaurusa sa evropskim džinovima iz istog perioda, što je u suprotnosti sa teorijama da su afrički dinosaurusi bili kompletno izolovani tokom mezozoika. Istraživači se nadaju da se ispod peska krije još otkrića.
“Sa sigurnošću možemo reći da je ove dinosauruse nešto lovilo. Kao i u svakom ekosistemu, ukoliko bismo otišli u džunglu pronašli bismo lava i žirafu. Znači, pronašli smo žirafu, ali gde je lav? To je ono što ćemo pokušati da otkrijemo.
“Žirafa” je nazvana “Mansurosaurus Šahine”, po univerzitetu sa kog dolazi istraživački tim i jednom od osnivača paleontološkog odeljenja.