Srbija je uspostavila sistem koji je dobar odgovor na migrantsku krizu, a u prihvatnim i centrima za azil u Srbiji u ovom trenutku smešteno je 2.412 migranata od kojih većina želi da nastavi put, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope, rečeno je na predstavljanju rezultata projekta "Slavimo raznolikost" koji Fondacija Ana i Vlade Divac sprovodi u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji.
Projekat obuhvata različite aktivnosti koje podrazumevaju interakciju lokalnog stanovništva i migranata, koji podrazumevaju ekološke i sportske aktivnosti, kao i razgovore migranata i lokalnog stanovništva o sasvim ličnim i temama iz svakodnevnog života.
"Mnoštvo je priča i ljudi koji potiču iz različitih kulturnih, religijskih, ekonomskih i socijalnih sredina. Brojni su motivi koji ih pokreću, kao i njihova očekivanja", rekla je predstavnica Delegacije Evropske unije u Srbiji Brigite Kuhar.
Brigite Kuhar, predstavnica Delegacije Evropske unije u Srbiji.
"Aktuelni mešoviti migracioni tokovi nose veliku raznolikost. Mnoštvo je priča i ljudi koji potiču iz različitih kulturnih, religijskih, ekonomskih i socijalnih sredina. Brojni su motivi koji ih pokreću, kao i njihova očekivanja. Aktivnosti pod nazivom 'Slavimo raznolikost' bile su prilika da čujemo mali deo tih priča i iskustava. One imaju za cilj da približe migrante i lokalno stanovništvo i omoguće međusobno razumevanje", izjavila je Kuhar.
Kuhar je podsetila da najviše njih želi da stigne u Evropsku uniju, ali da postoje i oni, u malom broju, koji koji žele da ostanu u Srbiji i traže azil.
Zakonit pralazak u Evropsku uniju opcija je za sve manje migranata, dodala je ona, pa treba više istražiti mogućnosti koje postoje u Srbiji.
"Ljudi koji dolaze u Srbiju beže od ratova i prirodnih i ekonomskih katastrofa i nedaća", istakao je šef kancelarije OXFAM-a u Srbiji Marko Savio.
Šef kancelarije OXFAM-a u Srbiji Marko Savio
"Naša je osnovna dužnost da ih dočekamo toplo i da žene, deca i mladi pronađu mesto gde mogu da žive bez bola i dostojanstveno. To je ono što su organizacije civilnog, ko i međunarodnog društva u Srbiji omogućavale u prethodnih nekoliko godina", dodao je on.
Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel ocenila je da rad sa lokalnim zajenicama zbližava tamošnje stanovništvo sa migrantima, a na taj način se izbegavaju i tenzije.
Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel
"U poslednje tri godine mi nismo imali nijedan incident. U Obrenovcu imate 700 mladih muškraca koji se nalaze u jednom centru. To je potencijalni problem, ali u našem iskustvu sve je bilo kako treba", kazala je Košel.
Istakla je da je tokom više od dva meseca, realizovano 26 druženja sa migrantima, lokalnim stanovništvom i medijima u Šidu, Obrenovcu i okolnim sredinama, Nišu, Subotici i Novomž Sadu učestvovalo je više od 700 ljudi.