U Srbiji postoje nezavisni mediji, a svi oni koji to negiraju lažu građane i čine sve da ubiju slobodu štampe, pa i lažima da nezavisni mediji ne postoje, izjavio je u petak odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm. Dan ranije, novinari su, takođe na Medija marketu, raspravljali o tome kako se dolazi do medijske nezavisnosti.
On je na Sajmu medija, na panelu "Koliko se zaista medijima može verovati", rekao da je 27 godina lista Vreme dokaz da nezavisni mediji postoje, iako oni to plaćaju užasnom cenom - velikim radom u teškim uslovima i najmanjim primanjima, prenosi FoNet.
Novinari u nezavisnim medijima sebe doživljavaju na dva načina – istovremeno treba da budu profesionalci i samo rade svoj posao, dok istovremeno ne mogu izdržati ako ne veruju u slobodnu reč, kao i da će se jednog dana njihov posao više vrednovati - da će zarađivati više, da neće biti optuživani kao izdajnici, "narodni neprijatelji", da ih vlast neće tretirati kao protivnika. “Ali nekako znate da to nikad neće biti”, objasnio je Švarm.
Zbog toga, nastavio je, ostaje vera ljudi u nezavisnim medijima u ono što rade, da je to važno kad građane "izdaju političke partije, sistem i sudovi - da ostajete samo vi, koji će preneti narodu istinu ili što bliže istini".
Novinarka Televizije Vojvodina Ljubica Gojgić je, komentarišući situaciju u medijima, ukazala da je vrlo slikovito proći Sajmom i pogledati šta se sve zove novinama, ko su sve mediji i ko se sve predstavlja kao novinar, "plasirajući nešto što bi trebalo da bude proverena i istinita informacija".
Ima nas mnogo koji smo novinari, i onih koji to nisu, rekla je ona. Nemamo svi očigledno u vidu interes javnosti.
Među novinarima ima onih koji rade politički marketing, bave se politikom, ili podržavaju interese korporacija, i zato je i na publici zadatak, jer "ne može da sedi pasivno i kupuje novine zato što su najjeftinije, i onda kaže 'svašta se valja javnim prostorom'".
Kolumnista lista Danas Zoran Panović ocenio je da je čitalačka i kultura praćenja medija loša, jer ljudi generalno ne veruju medijima, "ali veruju svom mediju". U Srbiji postoji "gađenje" prema javnom dijalogu, rekao je on i konstatovao da većina ljudi u Srbiji želi medij koji je njihov istomišljenik, "da im ulije dozu sigurnosti na ovu ili onu stranu".
Marketinški stručnjak Vojisav Žanetić rekao je da je pitanje jeftinog informisanja, koje se ne plaća, pripalo ljudima koji prodaju robu, a ne medije čiji cilj je izveštavanje.
Dan ranije, takođe na Medija marketu, Gordana Janković, šefica medijskog odeljenja OEBS, rekla je na tribini "Kako se dolazi do medijske nezavisnosti", da je model za dostizanje slobode medija postojanje jakih institucije, poštovanje zakona i dijalog kojeg u Srbiji nema, ili se shvata kao svađa.
Vukašin Obradović, urednik portala Vranjske, naveo je da u skorije vreme Vranjske neće na kioske. On slobodu medija ocenjuje trojkom. "Polazna i završna tačka u slobodi medija su jednaki uslovi za sve medije", naglasio je on. Vlast se u Srbiji oslanja i obraća ciljnoj grupi koja je slabije obrazovana i slabijeg imovinskog statusa, i dok je takva situacija, nema slobode medija. "Ali nema odustajanja od borbe već se treba suočiti sa ovom činjenicom", naveo je on.
Vladimir Radomirović, predsednik UNS, naveo je da je u slobodi medija državno finansiranje problem pošto nema nikakve kontrole u njemu i oglašavaju se firme koje to ne bi trebalo da rade. UNS, rekao je, insistira na tome da se loklane samouprave obavežu da će izdvajati dva odsto iz godišnjeg budžeta. “Ključ u nezavisnosti i slobodi medija na lokalu je dva odsto lokalnog budžeta“, smatra Radomirović.
Glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Petrović se osvrnuo na to što njegov list već nekoliko meseci ne dobija oglase od državnih preuzeća i istakao da su čitaoci pomogli svojom akcijom "Podrži Danas".