Ujedinjene nacije tvrde da su žene i deca u Ukrajini izloženi povećanom riziku od seksualnog nasilja, silovanja i trgovine ljudima, s obzirom da je sve više izveštaja o takvim zločinima.
„Ove optužbe moraju da budu nezavisno istražene, kako bi se osigurala pravda i odgovornost“, rekla je u obraćanju Sevetu bezbednosti Sima Bahus, izvršna direktorka agencije Ujedinjenih nacija za ravnopravnost polova i osnaživanje žena, poznate i kao UN Women.
„Kombinacija masovnog raseljavanja i velikog prisustva regruta i plaćenika, i brutalnost prema ukrajinskim civilima koju smo mogli da vidimo, predstavljaju znak da preti opasnost".
Bahous, koja se upravo vratila iz misije u Moldaviji, rekla je da se rizik od trgovine ljudima takođe povećava, kako ljudi postaju sve više očajni u nameri da pobegnu od rata u Ukrajini.
Sima Bahus, izvršna direktorka U.N. Women, tokom sednice Saveta bezbednosti, 11. april 2022. (Foto: Reuters/Brendan McDermid)
„Mlade žene i tinejdžerke bez pratnje su posebno rizična kategorija“, rekla je ona i dodala:
„Pozivam sve zemlje da povećaju svoje napore u borbi protiv trgovine ljudima i zahvaljujem se svim zemljama koje prihvataju ugrožene na tome što sarađuju u prevenciji".
Bahus je pozvala donatore da podrže zemlje, uključujući i Moldaviju, koja je primila više od 400.000 izbeglica, kako bi mogli da nadgledaju granične prelaze i pruže podršku žrtvama.
Pred Savetom bezbednosti govorila je i Katerina Čerepaha, predsednica ukrajinske organizacije civilnog društva "La Strada-Ukrajina", koja je rekal da ruski vojnici koriste nasilje i silovanje kao oružje rata.
Kako je navela Čerepaha, njena organizacija ima verodostojno svedočenje desetak žena i devojaka koje su silovane u oblastima koje su bile pod ruskom okupacijom.
„Više puta su ih silovali, uz pretnje po život preživelima, njihovoj deci, članovima njihovih porodica, pred članovima porodice i drugim ljudima“, rekla je ona.
Čerepaha je naglasila da su preživele bile izuzetno traumatizovane, da su se plašile za svoje živote i da im je bilo teško da govore o seksualnim napadima.
„Potrebna im je pre svega podrška, terapija, oporavak“, rekla je Čerepaha.
Ugrožena deca
Više od 4,5 miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka ruske invazije 24. februara. Skoro 90 odsto njih su žene i deca. Još 7,1 milion ljudi je interno raseljeno.
Agencija UN za decu, UNICEF, navodi da više od 7 miliona dece školskog uzrasta propušta školu – 5,7 miliona đaka osnovne i srednje škole i 1,5 miliona studenata.
Žena ispred šatora u kampu za raseljena lica, 200 kilometara severozapadno od Marijupolja 5. aprila 2022. (Foto: AFP/Bulent Kilić)
Najviše uznemiruje to što su UN potvrdile ubistvo 142 dece, dok je još 229 je ranjeno.
„Znamo da su ovi brojevi verovatno mnogo veći – a mnogi od njih su uzrokovani unakrsnom paljbom ili upotrebom eksplozivnog oružja u naseljenim područjima“, rekao je Savetu bezbednosti direktor programa za hitne slučajeve UNICEF-a Manuel Fonten.
ARHIVA - Manuel Fonten, direktor za hitne programe UNICEF-a tokom intervja za Roters u Ženevi, 30. januara 2017. (Foto: Reuters/Denis Balibouse)
Fonten se u petak vratio iz desetodnevne misije u Ukrajini. Kako je rekao, za tri decenije kao humanitarac retko kada je video toliku štetu nanetu za tako kratko vreme.
Od 3,2 miliona dece za koje se procenjuje da su ostali u svojim domovima, rekao je da bi skoro polovina mogla da bude u opasnosti da nema dovoljno hrane. Procenjuje se da su napadi na infrastrukturu ostavili 1,4 miliona ljudi bez pristupa pijaćoj vodi, a 4,6 miliona ljudi ima samo ograničen pristup.
"Situacija je još gora u gradovima kao što su Marijupolj i Herson, gde deca i njihove porodice sada već nedeljama nemaju tekuću vodu i sanitarne usluge, regularno snabdevanje hranom i medicinsku negu", dodao je Fonten. "Skrivaju se u svojim domovinam i ispod zemlje čekajući da bombe i nasilje prestanu".
Zamenik ambasadora Rusije u Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski rekao je pred Savetom bezbednosti da njegova vlada "ne vodi rat protiv civilnog stanovništva" i da su optuđbe na račun Rusije deo "inteniyvnog" informacionog rata usmerenog protiv Moskve.
"Vidimo jasne namere da se ruski vojnici predstave kao sadisti i silovatelji", rekao je Poljansky članovima Saveta u vezi sa izveštajima o seksualnom nasilju.
Odgovorio mu je ambasador Albanije Ferit Hodža:
"Nastaviti tvrdnje da nema agresivnog rata u Ukrajini jednako je kao da tvrdite da je svet ravna ploča. Mi znamo da postoje ljudi koji i u to veruju, ali to ne znači da je to istina".
Kramatorsk
Mnogi članovi saveta su takođe su pomenuli raketni napad u petak na železničku stanicu u Kramatorsku, odakle je 4.000 civila pokušavalo da se evakuiše. Poginulo je više od 50 ljudi, uključujući najmanje petoro dece. Više od 100 je ranjeno, mnogi od njih teško.
ARHIVA - Ukrajinska policija pregleda ostatke velike rakete na kojoj je napisano "za našu decu" na ruskom jeziku, u blizini železničke stanice u Kramatorsku, 8. aprila 2022. (Foto: AFP/Fadel Senna)
"Prema navodima medija, na strani velikog komada rakete bile su napisane strašne reči. Na ruskom jeziku pisalo je, 'za decu'. Tako izgleda ruski rat", rekla je američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild, komentarišući izveštaje zapadnih medija koji su imali pristup železničkoj stanici.
Izaslanik Rusije je, bez dokaza, rekao da je napad lažna operacija, koju su iscenirali "ukrajinski nacisti".
Moguće otmice
"Ono što se dešava ženama i deci u Ukrajini je nezamislivo stravično", rekao je ukrajinski ambasador Sergej Kislitsja. "Ukoliko ne možemo da zaustavimo Kremlj, sve više dece će postati siročad. Sve više majki će ostati bez svoje dece".
Kislitsja je optužio Rusiju da je uzela 121.000 dece iz Ukrajine.
"Štaviše, Rusija je prijavila da je pripremila nacrt zakona kako bi pojednostavila i ubrzala proceduru za usvajanje otete ukrajinske dece, kako siročadi, tako i onih koja imaju roditelje i drugu rodbinu", rekao je ukrajinski ambasador. "Većinu ove dece su oteli iz Marijupolja, i odveli u Donjeck i ruski grad Taganrog".
Kada mu je postavljeno pitanje o tome posle sednice, predstavnik UNICEF-a Fonten rekao je da je agencija čula izveštaje o otimicama i da nema dokaze o njima, ali da je spremna da istraži situaciju.
Nekoliko članova Saveta bezbednosti navelo je da mora da postoji odgovornost za zločine nad ženama i decom , ali da je iznad svega potreban momentalni prekid borbi.