Uporedo sa obeležavanjem stote godišnjice od kada je Titanik isplovio iz Southemptona na svoje tragično prvo putovanje, izvršni direktor turističke korporacije Karnival Dejvid Dugal, u intervjuu za agenciju Rojters razmotrio je prošlost, sadašnjost i budućnost te grane turizma.
Zvižduk brodske sirene sa Titanika čuo se širom Sauthemptona – tačno stotinu godina nakon što je luksuzni brod isplovio iz engleske luke na svoje nesrećno putovanje. Flotila brodova i stotine ljudi učestvovale su u komemoraciji u luci gde je Titanik bio usidren. Uprkos toj katastrofi, industrija krstarenja je u proteklih sto godina procvetala. Nedelju pre stogodišnjice isplovljavanja Titanika, Liz i Endi Long isplovili su iz Sauthemptona na brodu “Kraljica Viktorija” na 17-dnevno krstarenje po Jadranskom moru, i to tek što su se vratili sa 11-dnevnog krstarenja po Mediteranu.
“Dopada nam se elegancija te vrste putovanja, činjenica da se raspakujete samo jednom a svako jutro budite u drugoj zemlji. Možete i da odlučite da ostanete na brodu jer i tu ima šta da se radi.”
“Takodje nam se svidja da se doteramo za večeru, i taj deo je lep.”
Krstarenja više nisu rezervisana za bogate. Savet za evropska krstarenja navodi da je prošle godine na krstarenje išlo više od 6 miliona evropskih putnika, dvostruko više nego pre deset godina.
Dejvid Dugal je izvršni direktor korporacije Karnival – najvećeg operatera za krstarenja na svetu i vlasnika kompanije Kosta Kruzes, čiji se brod Kosta Konkordia prevrnuo nadomak obale Italije u januaru, kada je poginulo najmanje 30 ljudi. Karnival kaže da je to zbrisalo 175 miliona dolara profita ove godine.
"Neposredno posle tragedije Konkordije bilo je jasno da je nastala pauza u rezervacijama, jer je ljudima trebalo vreme da se razuvere i povrate poverenje u bezbednost krstarenja.”
Titanik je potonuo nakon što je udario u ledeni breg, četvrtog dana plovidbe za Njujork. Više od 1,500 ljudi je izgubilo život. Sauthempton je danas najveća evropska luka za brodove za krstarenje, odakle svake godine isplovi 300 luksuznih brodova. Ta industrija i dalje je u usponu, uprkos izazovima kao što je sadašnja visoka cena goriva.
"Najveći efekat će biti u tome što će se usporiti brzina naših brodova, a to će uticati na mesta na koja idemo, koliko ćemo luka obići, koliko često i u koje ćemo luke ići. Milsim da će, zbog toga, koncept krstarenja početi da se prenosi na sadržaje na samom brodu, umesto velikog broja mesta koja se obilaze.”
Pomorske nesreće su svakako uticale na ovu granu turizma proteklih decenija, ali Karnival je uveren da može da prebrodi svaku oluju. Na horizontu ima Aziju, Južnu Ameriku i Australiju – ne kao destinacije već kao izvor novih putnika.