Dok Moskva najavljuje proveru borbene spremnosti oružanih snaga, u glavnom gradu autonomnog Krima pro-ruski demonstranti sukobili su se sa pristalicama novih ukrajinskih vlasti
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je hitne vojne vežbe kako bi se proverila borbena spremnost oružanih snaga u zapadnoj i centralnoj Rusiji, uključujući ipodručja blizu granice sa Ukrajinom. Iz Moskve je saopšteno da će u vežbama učestvovati 150,000 vojnika ali je demantovano da prethodno nenajavljene vežbe imaju veze sa dogadjajima u susednoj Ukrajini.
Prema rečima ruskog ministra odbrane Sergeja Šojguja, u vojnim vežbama će učestvovati kopnene trupe, mornarica kao i vojno vazduhoplovstvo kako bi se proverila spremnost ruske armije da reaguje na krizne situacije. Ruska crnomorska flota ima bazu na obali Krimskog poloustrva a Ruska državna novinska agencija RIA Novosti prenela je Šojguove reči da Moskva “pažljivo prati dešavanja na Krimu”.
U glavnom gradu autonomnog Krima, Simferopolu, pro-ruski demonstranti sukobili su se sa pristalicama ukrajinskih novih, prozapadnih vlasti. Taj okršaj bio je manjeg obima, ali je u toku protesta umrla jedna osoba, po svemu sudeći od posledica srčanog udara. Na Krimu, inače, žive mahom etnički Rusi, pristalice Moskve, ali i manjinska tatarska grupa koja je sklonija anti-ruskom stavu.
U Briselu, ministri odbrane članica NATO održali su sastanak posvećen Ukrajini, I saopštili da podržavaju “ukrajinsku nezavisnost, teritorijalni integritet i demokratski razvoj.” U saopštenju nisu direktno pomenute ruske “ratne igre”. Nova nemačka ministarka odbrane Urusla fon der Lejen je, medjutim, ocenila da rešenje za Ukrajinu podrazumeva saradnju sa Rusijom.
“Rusija mora da bude uključena, neće biti rešenja bez Rusije. Evropa je uputila jasan signal da nam je Ukrajina važna i da ćemo učiniti sve da osiguramo bezbednost, ali rešenje mora da se pronadje zajedno, sa Rusijom, NATO i Evropom.”
Američki državni sekretar Džon Keri takodje je poručio da Rusija treba da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. On je, medjutim, odbacio tezu da dogadjaji u Ukrajini simbolizuju podele iz ere Hladnog rata.
"Ovo nije sukob zapada i istoka, ne bi trebalo da bude. To nije izbor izmedju Rusije, SAD i drugih, ovde se radi o tome da narod Ukrajine bira svoju budućnost. Želimo da saradjujemo sa Rusijom i svim drugim zemljama da od danas pa nadalje vlada mir, jer je strahovito nasilje na Majdanu bilo šok za ceo svet.”
U medjuvremenu, raspisana je medjunarodna poternica za svrgnutim ukrajinskim predsednikom Janukovičem, koji se nalazi u bekstvu. On je optužen da je odgovoran za smrt više od 100 demonstranata koje su ubili pripadnici specijalne policije. Prelazne vlasti Ukrajine danas su raspustile specijalne policijske snage Berkut, koje mnogi optužuju za napade na mirne demonstrante tokom tri meseca politčkih protesta. Grupu koja je izazivala strah u gradjanima činilo je oko 5,000 pripadnika.
Dok se očekuje formiranje nove ukrajinske vlade, svoju kandidaturu za predsednika danas je objavio lider opozicione stranke Udar, Vitalij Kličko.
“Kandidovaću se za predsednika jer sam uveren da u UKrajini moramo da potpuno promenimo pravila. Znam sa sigurnošću da mi to možemo. Ova zemlja može I mora da funkcioniše u skladu sa istim principima kao bilo koja druga zemlja u Evropi.”
Za to vreme, evropski i američki lideri sastali su se sa ukrajinskim liderima kako bi razmotrili načine da zapadne finansijske institucije pomognu Ukrajini koja je prema brojnim ocenama na ivici ekonomskog kolapsa. MMF čeka formiranje nove vlade kako bi uputio tim pregovarača u Kijev sa ponudom finansijske pomoći, a Bela kuća je takodje uputila finansijske stručnjake u Ukrajinu, saopštio je zamenik državnog sekretara Vilijam Berns koji se nalazi u poseti Kijevu.
Prema rečima ruskog ministra odbrane Sergeja Šojguja, u vojnim vežbama će učestvovati kopnene trupe, mornarica kao i vojno vazduhoplovstvo kako bi se proverila spremnost ruske armije da reaguje na krizne situacije. Ruska crnomorska flota ima bazu na obali Krimskog poloustrva a Ruska državna novinska agencija RIA Novosti prenela je Šojguove reči da Moskva “pažljivo prati dešavanja na Krimu”.
U glavnom gradu autonomnog Krima, Simferopolu, pro-ruski demonstranti sukobili su se sa pristalicama ukrajinskih novih, prozapadnih vlasti. Taj okršaj bio je manjeg obima, ali je u toku protesta umrla jedna osoba, po svemu sudeći od posledica srčanog udara. Na Krimu, inače, žive mahom etnički Rusi, pristalice Moskve, ali i manjinska tatarska grupa koja je sklonija anti-ruskom stavu.
U Briselu, ministri odbrane članica NATO održali su sastanak posvećen Ukrajini, I saopštili da podržavaju “ukrajinsku nezavisnost, teritorijalni integritet i demokratski razvoj.” U saopštenju nisu direktno pomenute ruske “ratne igre”. Nova nemačka ministarka odbrane Urusla fon der Lejen je, medjutim, ocenila da rešenje za Ukrajinu podrazumeva saradnju sa Rusijom.
“Rusija mora da bude uključena, neće biti rešenja bez Rusije. Evropa je uputila jasan signal da nam je Ukrajina važna i da ćemo učiniti sve da osiguramo bezbednost, ali rešenje mora da se pronadje zajedno, sa Rusijom, NATO i Evropom.”
Američki državni sekretar Džon Keri takodje je poručio da Rusija treba da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. On je, medjutim, odbacio tezu da dogadjaji u Ukrajini simbolizuju podele iz ere Hladnog rata.
"Ovo nije sukob zapada i istoka, ne bi trebalo da bude. To nije izbor izmedju Rusije, SAD i drugih, ovde se radi o tome da narod Ukrajine bira svoju budućnost. Želimo da saradjujemo sa Rusijom i svim drugim zemljama da od danas pa nadalje vlada mir, jer je strahovito nasilje na Majdanu bilo šok za ceo svet.”
U medjuvremenu, raspisana je medjunarodna poternica za svrgnutim ukrajinskim predsednikom Janukovičem, koji se nalazi u bekstvu. On je optužen da je odgovoran za smrt više od 100 demonstranata koje su ubili pripadnici specijalne policije. Prelazne vlasti Ukrajine danas su raspustile specijalne policijske snage Berkut, koje mnogi optužuju za napade na mirne demonstrante tokom tri meseca politčkih protesta. Grupu koja je izazivala strah u gradjanima činilo je oko 5,000 pripadnika.
Dok se očekuje formiranje nove ukrajinske vlade, svoju kandidaturu za predsednika danas je objavio lider opozicione stranke Udar, Vitalij Kličko.
“Kandidovaću se za predsednika jer sam uveren da u UKrajini moramo da potpuno promenimo pravila. Znam sa sigurnošću da mi to možemo. Ova zemlja može I mora da funkcioniše u skladu sa istim principima kao bilo koja druga zemlja u Evropi.”
Za to vreme, evropski i američki lideri sastali su se sa ukrajinskim liderima kako bi razmotrili načine da zapadne finansijske institucije pomognu Ukrajini koja je prema brojnim ocenama na ivici ekonomskog kolapsa. MMF čeka formiranje nove vlade kako bi uputio tim pregovarača u Kijev sa ponudom finansijske pomoći, a Bela kuća je takodje uputila finansijske stručnjake u Ukrajinu, saopštio je zamenik državnog sekretara Vilijam Berns koji se nalazi u poseti Kijevu.