Prema anketama, više od polovine Ukrajinaca sada veruje da bi zemlja trebalo da bude tešnje vezana za Evropsku uniju.
Nova anketa ukazuje da je aneksija Krima od strane Rusije i podrška Moskve pobunjenicima u istočnoj Ukrajini okrenula veliki deo stanovništva Ukrajine protiv Rusije. Ti potezi bi takodje mogli na brojne načine da utiču i na Rusiju.
Dugi niz godina, posle pada Sovjetskog saveza, većina Ukrajinaca je mislila da bi njihova zemlja trebalo da ostane u savezu sa Rusijom. Medjutim to uverenje se godinama postepeno menjalo i više ne važi, kako ukazuje najnovija anketa Centra Razumkov u Kijevu.
„Zaista, osnovna lekcija je da se situacija u Ukrajini radikalno promenila.“
Direktor centra za sociološka istraživanja, Andrej Bičenko kaže da u iznenadnoj promeni stava, više od polovine svih Ukrajinaca sada veruje da bi zemlja trebalo da bude tešnje vezana za Evropsku uniju.
„Glavni razlog što se ukrajinsko društvo promenilo tako brzo i postalo proevropsko je ruska agresija.“
Čak i u istočnoj Ukrajini, gde su separatisti aktivni, anketa ukazuje da samo 22 odsto ljudi želi da Ukrajina bude bliže vezana za Rusiju, dok 32 odsto kaže da bi trebalo da bude tešnje vezana za Evropsku uniju. Drugi imaju drugačiji stav ili ga uopšte nemaju.
Pad popularnosti Rusije u Ukrajini možda je samo deo priče. Ruski emigrant i ekspert za strategiju Igor Sutjagin, koji sada radi na londonskom Kraljevskom vojnom inistitutu kaže da je Kremlj podrškom ekstremistima u istočnoj Ukrajini – od kojih su mnogi Rusi – stvorio problem koji bi mogao da košta Moskvu.
„Oni su trenutno veoma radikalizovani. Imaju osećaj slobode, osećaj da se bore protiv establišmenta. Imaju oružje. Nestabilnost u istočnoj Ukrajini je daleko veća nego što bi bilo poželjno da bi se kontrolisala politika Kijeva ili da bi se uticalo na nju.“
U medjuvremenu, Sutjagin ukazuje da je ruski predsednik Vladimir Putin suočen sa još jednim problemom. Njegova brza aneksija Krima podstakla je unutrašnja očekivanja o lakom preuzimanju istočne Ukrajine. Vojni eksperti, medjutim, kažu da bi Rusija bila suočena sa žestokim otporom od strane mnogih lokalnih stanovnika. Prema Igoru Sutjaginu, cena takve vojne operacije, kao i subvencionisanje oblasti sa ozbiljnim ekonomskim problemima i pretnja većim zapadnim sankcijama, čine invaziju neprivlačnom.
„Već je suviše skupo za Rusiju da proguta Krim. Biće jednostavno nemoguće progutati istočnu Ukrajinu, ali javnost to očekuje. U tome je teškoća.“
Video snimci na kojima su dobro naoružani i organizovni separatisti koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini i ruske trupe duž granice ponekad navode na zaključak da je rat neizbežan. Možda će do rata i doći. Ali, mnogi stručnjaci veruju da će predsednik Putin zaključiti da bi - ekonomski, a možda i vojno, cena u odnosima Rusije sa Ukrajinom i Zapadom bila suviše velika.
Dugi niz godina, posle pada Sovjetskog saveza, većina Ukrajinaca je mislila da bi njihova zemlja trebalo da ostane u savezu sa Rusijom. Medjutim to uverenje se godinama postepeno menjalo i više ne važi, kako ukazuje najnovija anketa Centra Razumkov u Kijevu.
„Zaista, osnovna lekcija je da se situacija u Ukrajini radikalno promenila.“
Direktor centra za sociološka istraživanja, Andrej Bičenko kaže da u iznenadnoj promeni stava, više od polovine svih Ukrajinaca sada veruje da bi zemlja trebalo da bude tešnje vezana za Evropsku uniju.
„Glavni razlog što se ukrajinsko društvo promenilo tako brzo i postalo proevropsko je ruska agresija.“
Čak i u istočnoj Ukrajini, gde su separatisti aktivni, anketa ukazuje da samo 22 odsto ljudi želi da Ukrajina bude bliže vezana za Rusiju, dok 32 odsto kaže da bi trebalo da bude tešnje vezana za Evropsku uniju. Drugi imaju drugačiji stav ili ga uopšte nemaju.
Pad popularnosti Rusije u Ukrajini možda je samo deo priče. Ruski emigrant i ekspert za strategiju Igor Sutjagin, koji sada radi na londonskom Kraljevskom vojnom inistitutu kaže da je Kremlj podrškom ekstremistima u istočnoj Ukrajini – od kojih su mnogi Rusi – stvorio problem koji bi mogao da košta Moskvu.
„Oni su trenutno veoma radikalizovani. Imaju osećaj slobode, osećaj da se bore protiv establišmenta. Imaju oružje. Nestabilnost u istočnoj Ukrajini je daleko veća nego što bi bilo poželjno da bi se kontrolisala politika Kijeva ili da bi se uticalo na nju.“
U medjuvremenu, Sutjagin ukazuje da je ruski predsednik Vladimir Putin suočen sa još jednim problemom. Njegova brza aneksija Krima podstakla je unutrašnja očekivanja o lakom preuzimanju istočne Ukrajine. Vojni eksperti, medjutim, kažu da bi Rusija bila suočena sa žestokim otporom od strane mnogih lokalnih stanovnika. Prema Igoru Sutjaginu, cena takve vojne operacije, kao i subvencionisanje oblasti sa ozbiljnim ekonomskim problemima i pretnja većim zapadnim sankcijama, čine invaziju neprivlačnom.
„Već je suviše skupo za Rusiju da proguta Krim. Biće jednostavno nemoguće progutati istočnu Ukrajinu, ali javnost to očekuje. U tome je teškoća.“
Video snimci na kojima su dobro naoružani i organizovni separatisti koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini i ruske trupe duž granice ponekad navode na zaključak da je rat neizbežan. Možda će do rata i doći. Ali, mnogi stručnjaci veruju da će predsednik Putin zaključiti da bi - ekonomski, a možda i vojno, cena u odnosima Rusije sa Ukrajinom i Zapadom bila suviše velika.