Ruski predsednik Vladimir Putin i Krim potpisali su sporazum o pripajanju poluostrva Rusiji; nekoliko sati kasnije ukrajinska vojska saopštila da je jedan vojnik poginuo u napadu na bazu u Simferopolju
Putin je potpisao dokument sa Sergejem Askjonovom, predsednikom krimske regionalne vlade, Vladimirom Konstantinovom, predsedavajućim krimskog parlamenta i Aleksejem Čalovom, gradonačelnikom luke Sevastopolj – baze ruske crnomorske flote.
Kremlj je saopštio na svom vebsajtu da se Krim “smatra primljenim u Rusku Federaciju od datuma potpisivanja sporazuma.”
Sporazum je potpisan ubrzo pošto je Putin poručio ruskom parlamentu u televizijskom obraćanju da je Krim oduvek bio “neotudjivi” deo Rusije, a dan pošto je potpisao ukaz kojim se poluostrvo priznaje kao “suverena i nezavisna zemlja.” Putin je istakao da je referendum bio u skladu sa demokratskim i medjunarodnim normama.
U svom govoru, Putin je insistirao da Rusija ne želi niti ima potrebu za “podelom” Ukrajine, ali je prošlomesečnu smenu ukrajinskog pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča opisao kao “puč” koji su izvršili pre svega “nacionalisti, neo-nacisti, rusofobi i antisemiti” koji, prema njegovim rečima, “ u velikoj meri i dalje odredjuju način života u Ukrajini.”
Pored toga, ruski predsednik je kritikovao odluku sovjetskog lidera Nikite Hruščeva da nadležnost nad Krimom sa Rusije prebaci na Ukrajinu 1954. godine, u vreme kada su obe republike bile članice Sovjetskog Saveza. Takodje je rekao da je posle revolucije 1917. godine “značajna istorijska teritorija” južne Rusije, uključujući i “današnju jugoistočnu Ukrajinu”, pridodata Ukrajini “zanemarujući etnički sastav stanovništva.”
U svom govoru, Putin je takodje izjavio da je Krim iskoristio pravo koje je dato Kosovu.
"Krimske vlasti su se pozvale i na kosovski presedan koji su naši zapadni partneri sami stvorili. Situacija je apsolutno analogna krimskoj. Priznali su da je odvajanje Kosova od Srbije legitimno, pokazujući da nikakve dozvole centralne vlasti za odvajanje dela države nije potrebno. Jednoglasno proglašenje nezavisnosti Kosova je bilo legitimno sa stanovišta međunarodnog prava i Međunarodnog suda pravde i isto pravilo važi i za Krim"", rekao je on.
Portparol Bele kuće Džej Karni osudio je najnoviji potez Rusije, navodeći da se njime krši međunarodno pravo i ukrajinski ustav i suverenitet. Karni je dodao da međunarodna zajednica neće priznati Krim kao deo Rusije.
Nekoliko sati nakon potpisivanja sporazuma, ruski i ukrajinski mediji preneli su izjavu portparola ukrajinske vojske koji je saopštio da su ruske snage napale ukrajinske vojnike u bazi u Simferepolju i da je jedan vojnik ubijen.
U medjuvremenu, Britanija je suspendovala vojnu saradnju sa Rusijom u svetlu konflikta oko Krima. Britanski sekretar inostranih poslova Vilijam Hejg izjavio je da to znači otkazivanje planiranih zajedničkih pomorskih vežbi i otkazivanje posete jednog broda Britanske kraljevske mornarice Rusiji.
Američki potpredsednik Džo Bajden nalazi se u Poljskoj na razgovorima sa regionalnim saveznicima u pogledu ruskog vojnog upada na Krim. Bajden se sastaje sa liderima Poljske i baltičkih država Estonije, Litvanije I Letonije.
A posle brojnih upozorenja, Vašington i Brisel uveli su prve sankcije ruskim zvaničnicima u ponedeljak, zbog njihove podrške krimskom referendumu.
Krimski zvaničnici kažu da je, prema konačnim rezultatima, 97% birača glasalo za nezavisnost od Ukrajine. Medjutim, visoki zvaničnici Bele kuće preneli su novinarima da imaju “konkretne dokaze” da su neki glasački listići na referendumu bili unapred obeleženi kada su stigli u gradove pre glasanja.
Kremlj je saopštio na svom vebsajtu da se Krim “smatra primljenim u Rusku Federaciju od datuma potpisivanja sporazuma.”
Sporazum je potpisan ubrzo pošto je Putin poručio ruskom parlamentu u televizijskom obraćanju da je Krim oduvek bio “neotudjivi” deo Rusije, a dan pošto je potpisao ukaz kojim se poluostrvo priznaje kao “suverena i nezavisna zemlja.” Putin je istakao da je referendum bio u skladu sa demokratskim i medjunarodnim normama.
U svom govoru, Putin je insistirao da Rusija ne želi niti ima potrebu za “podelom” Ukrajine, ali je prošlomesečnu smenu ukrajinskog pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča opisao kao “puč” koji su izvršili pre svega “nacionalisti, neo-nacisti, rusofobi i antisemiti” koji, prema njegovim rečima, “ u velikoj meri i dalje odredjuju način života u Ukrajini.”
Pored toga, ruski predsednik je kritikovao odluku sovjetskog lidera Nikite Hruščeva da nadležnost nad Krimom sa Rusije prebaci na Ukrajinu 1954. godine, u vreme kada su obe republike bile članice Sovjetskog Saveza. Takodje je rekao da je posle revolucije 1917. godine “značajna istorijska teritorija” južne Rusije, uključujući i “današnju jugoistočnu Ukrajinu”, pridodata Ukrajini “zanemarujući etnički sastav stanovništva.”
U svom govoru, Putin je takodje izjavio da je Krim iskoristio pravo koje je dato Kosovu.
"Krimske vlasti su se pozvale i na kosovski presedan koji su naši zapadni partneri sami stvorili. Situacija je apsolutno analogna krimskoj. Priznali su da je odvajanje Kosova od Srbije legitimno, pokazujući da nikakve dozvole centralne vlasti za odvajanje dela države nije potrebno. Jednoglasno proglašenje nezavisnosti Kosova je bilo legitimno sa stanovišta međunarodnog prava i Međunarodnog suda pravde i isto pravilo važi i za Krim"", rekao je on.
Portparol Bele kuće Džej Karni osudio je najnoviji potez Rusije, navodeći da se njime krši međunarodno pravo i ukrajinski ustav i suverenitet. Karni je dodao da međunarodna zajednica neće priznati Krim kao deo Rusije.
Nekoliko sati nakon potpisivanja sporazuma, ruski i ukrajinski mediji preneli su izjavu portparola ukrajinske vojske koji je saopštio da su ruske snage napale ukrajinske vojnike u bazi u Simferepolju i da je jedan vojnik ubijen.
U medjuvremenu, Britanija je suspendovala vojnu saradnju sa Rusijom u svetlu konflikta oko Krima. Britanski sekretar inostranih poslova Vilijam Hejg izjavio je da to znači otkazivanje planiranih zajedničkih pomorskih vežbi i otkazivanje posete jednog broda Britanske kraljevske mornarice Rusiji.
Američki potpredsednik Džo Bajden nalazi se u Poljskoj na razgovorima sa regionalnim saveznicima u pogledu ruskog vojnog upada na Krim. Bajden se sastaje sa liderima Poljske i baltičkih država Estonije, Litvanije I Letonije.
A posle brojnih upozorenja, Vašington i Brisel uveli su prve sankcije ruskim zvaničnicima u ponedeljak, zbog njihove podrške krimskom referendumu.
Krimski zvaničnici kažu da je, prema konačnim rezultatima, 97% birača glasalo za nezavisnost od Ukrajine. Medjutim, visoki zvaničnici Bele kuće preneli su novinarima da imaju “konkretne dokaze” da su neki glasački listići na referendumu bili unapred obeleženi kada su stigli u gradove pre glasanja.