Doktor Oleh Duda, hirurg-onkolog u bolnici u Lavovu u Ukrajini, bio je usred komplikovane, opasne operacije kada je čuo kako eksplozije odjekuju u blizini bolnice. Odmah zatim - nestalo je struje. Duda nije imao drugu opciju nego da nastavi da operiše, koristeći samo svetlo lampice za glavu.
Svetla u operacionoj sali su se vratila kada je generator proradio tri minuta kasnije, ali su ta tri minuta trajala kao večnost.
“Ti sudbonosni minuti mogu da koštaju pacijenta života", kaže Duda za Asošijeted pres.
Operacija na srčanoj arteriji dogodila se 15. novembra, kada je grad na zapadu Ukrajine ostao bez struje posle još jednog ruskog raketnog napada na ukrajinsku električnu mrežu, u kojoj je oštećeno skoro 50% ukrajinskih postrojenja za proizvodnju električne energije.
Razorni vazdušni udari, koji su se nastavili prošle nedelje, ponovo su gurnuli zemlju u tamu i preopteretili zdravstveni sistem, već oštećen posle dugogodišnje korupcije, loše uprave, pandemije kovida 19 i devet meseci rata.
Zakazane operacije se odlažu, podaci o pacijentima nisu dostupni kada nema interneta, a lekarske ekipe moraju da koriste baterijske lampe da pregledaju pacijente u stanovima bez struje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prošle nedelje saopštila da se ukrajinski zdravstveni sistem suočava sa "najmračnijim danima od početka rata", usred energetske krize, početka hladnog, zimskog vremena, i drugih izazova.
Ne propustite: Ukrajina: Postepeno se obnavlja napajanje strujom posle ruskih udara na mrežu"Ova zima će ugroziti živote miliona ljudi u Ukrajini", saopštio je Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu. On je predvideo da bi između dva i tri miliona ljudi moglo da napusti svoje domove, u želji da se presele na toplo, bezbedno mesto, i da će se suočiti sa "jedinstvenim zdravstvenim izazovima, uključujući respiratorne infekcije kao što su kovid 19, upala pluća i grip."
Prošle nedelje, kijevski Kardiološki institut na svojoj Fejsbuk stranici je objavio video snimak operacije na srcu deteta, gde je jedino svetlo dolazilo od lampice na glavi lekara i baterijske lampe.
“Radujte se, Rusi, dete je na operacionom stolu a za vreme operacije je nestalo struje", govori u video snimku doktor Boris Todunov, direktor instituta u glavnom gradu Ukrajine. "Sada ćemo uključiti generator - nažalost, to će trajati nekoliko minuta."
U napadima su takođe pogođene bolnice i klinike u jugoistočnoj Ukrajini. Svetska zdravstvena organizacija je prošle nedelje saopštila da je potvrdila najmanje 703 napada između 24. februara - kada su ruske trupe ušle u Ukrajinu - i 23. novembra.
Kremlj odbacuje optužbe da napada civilne ciljeve. Portparol Kremlja Dmitri Peskov je prošle nedelje još jednom ponovio tvrdnju da Rusija gađa samo lokacije "direktno ili indirektno povezane sa ukrajinskom vojskom."
Međutim, samo prošle nedelje, u vazdušnom udaru na bolnicu u istočnoj Ukrajini ubijeno je novorođenče, a teško su ranjena dva lekara. U severoistočnom reionu Harkov, dvoje ljudi je ubijeno nakon što su ruske snage granatirale lokalnu kliniku.
U Lavovu, Duda kaže da su se eksplozije dogodile tako blizu bolnici da su se "zidovi tresli", a lekari i pacijenti morali da siđu u sklonište u podrumu - što se dešava svaki put kad se oglase sirene za vazdušne napade.
U bolnici, specijalizovanoj za lečenje raka, obavljeno je samo 10 od 40 operacija zakazanih za taj dan.
U južnom gradu Herson, koji ponovo kontrolišu ukrajinske snage ali je bez struje nakon ruskog povlačenja, činjenica da liftovi ne rade predstavlja ozbiljan izazov za ekipe hitne pomoći. Oni moraju da nepokretne pacijente spuste niz stepenice stambenih zgrada, a onda ih opet nose uz stepenice do operacionih sala. Širom Hersona, gde mrak krajem novembra pada oko 4 sata popodne, lekari koriste lampice na glavi, svetlo telefona i baterijske lampe. U nekim bolnicama, ključna oprema više ne radi.
Prošlog utorka, u ruskim udarima na grad ranjen je 13-godišnji Artur Voblikov, a lekari su morali da mu amputiraju ruku. Medicinski radnici su nosili tinejdžera uz mračne stepenice do operacione sale na šestom spratu.
“Mašine za kiseonik više ne rade, rendgen aparati ne rade. Imamo samo jedan portabl aparat za ultrazvuk i stalno ga prenosimo po bolnici", kaže doktor Volodimir Mališčuk, načelnik hirurgije u dečijoj bolnici u Hersonu.
Ne propustite: Ukrajinci u mraku i bez grijanja na temperaturama ispod nuleGenerator koji koristi dečja bolnica se pokvario prošle nedelje, zbog čega je bolnica bila potpuno bez struje nekoliko sati. Lekari su umotavali novorođenčad u ćebad jer nije bilo grejanja, priča Olga Piljarska, zamenica direktora odeljenja za intenzivnu negu.
Kada nema grejanja, teško je operisati pacijente, dodaje doktorka Maja Mendel iz iste bolnice: "Niko neće staviti pacijenta na operacioni sto kada su temperature ispod nule".
Ministar zdravstva Viktor Liaško izjavio je u petak da nema planova da se zatvori bilo koja bolnica u zemlji, bez obzira koliko je loša situacija, ali da će vlasti "optimizovati upotrebu prostora i akumulisati sve što je potrebno na manjim površinama" kako bi se olakšalo grejanje.
On je izjavio da su generatori na dizel ili gas obezbeđeni za sve ukrajinske bolnice, a da će narednih nedelja bolnicama biti dostavljeno dodatnih 1.100 generatora koje su poslali zapadni saveznici Ukrajine. Trenutno bolnice imaju dovoljno goriva za narednih sedam dana, rekao je ministar.
On je istakao da su preko potrebni dodatni, rezervni generatori. "Generatori su napravljeni da rade tokom kratko vremenskog perioda, tri do četiri sata, ali nestašice struje znaju da traju i do tri dana", kazao je Liaško.
Na teritorijama koje je Ukrajina nedavno povratila od Rusije, zdravstveni sistem se oporavlja od višemesečne ruske okupacije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je ruske snage da su zatvorile medicinske ustanove u regionu Hersona i opljačkale medicinsku opremu pa čak i kola hitne pomoći - "doslovno sve."
Doktorka Olha Kobevko, koja se nedavno vratila iz Hersona nakon što je dostavila humanitarnu pomoć, u jednom intervjuu je potvrdila predsednikove ocene: “Rusi su ukrali sve, čak i peškire, ćebad i zavoje iz bolnica".
U Kijevu, većina bolnica funkcioniše normalno, dok se delimično oslanjaju na generatore. Manje, privatne klinike i zubarske ordinacije, međutim, imaju teškoće da ostanu otvorene. Zubar iz Kijeva Viktor Turakevič kaže da mora da pomera i hitne zahvate, jer nestašice struje u njegovoj klinici traju najmanje četiri sata dnevno, a biće potrebne nedelje dok ne stigne generator koji je naručio.
Duda, hirurg-onkolog iz Kijeva kaže da su tri lekara i nekoliko medicinskih sestara iz njegove bolnice otišli da leče ukrajinske vojnike na liniji fronta.
“Rat je uticao na svakog lekara u Ukrajini, bilo na istoku ili zapadu, a stepen bola sa kojim se suočavamo svakog dana je teško izmeriti", kaže Duda.