Ukrajinska umetnost i kultura pretrpele su teške gubitke od početka ruske invazije. Tokom dve godine rata, oko 100 ukrajinskih umetnika je poginulo, a oštećeno je najmanje 800 kulturnih objekata.
Da nije bilo rata u Ukrajini, spomenik Tarasu Ševčenku, jednom od najpoznatijih ukrajinskih pesnika i pisaca, bio bi ponosno izložen, umesto što je pokriven zaštitnom kutijom. Od ruske invazije u februaru 2022. godine, ukrajinski spomenici i lokacije kulturnog nasleđa, kao što je ovaj u parku Tarasa Ševčenka bili su izloženi napadima i bila im je potrebna zaštita.
“Mi smo u srcu Kijeva, gde su se dogodila neka od najvećih oštećenja na lokaciji kulturnog nasleđa. 10. oktobra 2022, dve rakete su pale na područje ovog parka. Šest muzeja je oštećeno", kaže Roksolana Makar, dokumentaristkinja.
Oštećena je i zgrada iz 19. veka koja je sada kijevski muzej Hanenko, mesto kulturnog nasleđa u kojem su se pre rata nalazile kolekcije evropske, azijske i drevne umetnosti.
“Nekoliko dana smo uklanjali i čistili tone stakla iz središnjeg dela muzeja. Ta staklena prašina mešala se sa suzama našeg tima - i to nije metafora", priseća se direktorka muzeja Julija Vaganova.
Your browser doesn’t support HTML5
Ukrajinska kultura pretrpela znatnu štetu zbog rata
Neprocenjiva kolekcija muzeja nije oštećena. Zaposleni su je premestili na bezbedno mesto na početku rata.
“Iz bezbednosnih razloga ne možemo da kažemo gde se nalazi kolekcija. Ali opet, nema bezbednog mesta u Ukrajini trenutno. Neka umetnička dela su sada izložena u muzejima u drugim zemljama", kaže Vaganova.
Prema podacima Laboratorije za praćenje ukrajinskog nasleđa, od ruske invazije oštećeno je oko 800 kulturnih predmeta. Dok neki od njih mogu da se obnove i vrate, životi umetnika koji su poginuli u ratu ne mogu.
Volonterka Evgenija Talinovskaja priseća se ukrajinskog pesnika i umetnika Maksima Krivcova koji je poginuo na frontu u januaru. Imao je 33 godine.
“Bio je čovek pun ljubavi prema celom svetu, a čak i na prvoj liniji, uspeo je da zadrži taj osećaj. On nije bio vojnik, bio je sanjar", kaže Talinovskaja.
Tokom rata, nastavio je da piše pesme i snima fotografije. Talinovskaja je pomogla da se organizuje izložba njegovih radova.
“Ova izložba je planirana tokom njegovog života. Uspeo je da im obezbedi originalna dela i neke potpise. Otvorili smo je dve nedelje posle njegove smrti."
Najmanje 95 ukrajinskih umetnika ubijeno je u ratu, kaže Tetjana Teren, izvršna direktorka PEN Ukrajine, organizacije za zaštitu kulture i ljudskih prava.
“To su pisci, fotografi, umetnici, režiseri i bibliotekari. Ali ta cifra nije potpuna jer nemamo pristup okupiranim teritorijama", kaže Teren.
Dok PEN Ukrajina štiti nasleđe poginulih umetnika, muzej Hanenko štiti nasleđe nestale umetnosti. Taj muzej organizuje takozvane “Ture praznih zidova”, u kojima vodiči govore o remek delima koja bi se nalazila tu, da nije bilo rata.